Srbija se, kao i mnoge druge evropske zemlje, suočava sa uzlaznim trendom starenja stanovništva.

Projekcije govore da će u svetu procenat ljudi iznad 65 godina starosti porasti sa 9% u 2019. godini na 25% u 2050. godini, dok će prema procenama u Srbiji do 2041. svaka četvrta osoba biti starija od 65 godina. Kombinacija produženog životnog veka, smanjenog fertiliteta i, u nekim slučajevima, emigracije, već je dovela do uzlaznog trenda starenja stanovništva u Srbiji. Iako je starenje stanovništva pozitivan odraz napretka medicine i produžetka života, postoje i brojni izazovi povezani sa povećanjem broja starijih osoba u odnosu na zdravlje i dobrobit.

Jedan od ključnih zdravstvenih rizika kod starijeg stanovništva jeste usamljenost, za koju se pokazalo da negativno utiče na veliki deo starijeg stanovništva. U međunarodnom izveštaju „Usamljenost i društvena izolacija kod starijih osoba u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji" navodi se: „Usamljenost je faktor rizika za bolesti povezane sa starenjem i štetna je po zdravo starenje. Iako usamljenost nosi podjednako visok rizik od mortaliteta kao pušenje ili prekomerna gojaznost, relativno se malo truda ulaže u rešavanje problema usamljenosti kod starijih osoba.” Izveštaj ukazuje i na činjenicu da je usamljenost više povezana sa nedostatkom direktne, konkretne podrške u svakodnevnim zadacima i aktivnostima, a ne toliko sa nedostatkom emocionalne podrške.

Prema međunarodnom izveštaju „Usamljenost i društvena izolacija kod starijih osoba u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji”, jedan od ključnih zdravstvenih rizika kod starijih osoba jeste usamljenost, za koju se pokazalo da negativno utiče na veliki deo starijeg stanovništva: „Usamljenost je faktor rizika za bolesti povezane sa starenjem i štetna je po zdravo starenje. Iako usamljenost nosi podjednako visok rizik od mortaliteta kao pušenje ili prekomerna gojaznost, relativno se malo truda ulaže u rešavanje problema usamljenosti kod starijih osoba.” Izveštaj ukazuje i na činjenicu da je usamljenost više povezana sa nedostatkom direktne, konkretne podrške u svakodnevnim zadacima i aktivnostima, a ne toliko sa nedostatkom emocionalne podrške.

U Srbiji su tokom 2022. godine sprovedene brojne aktivnosti koje promovišu međugeneracijsku saradnju i solidarnost, u delu programa „Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji’’ (EU SHAI), koji finasira Evropska unija, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija u Srbiji (UNFPA). U šest gradova u Srbiji, u Boljevcu, Kragujevcu, Subotici, Somboru, Užicu i Zaječaru, radionice su spojile mlade i starije na putu stvaranja društva za sve generacije.   

O aktivnostima i usamljenosti kod starijih, kao i o značaju međugeneracijske saradnje i načinima na koje ona menja živote starijih, ali i mlađih, a samim tim i našu društvenu realnost, govorimo sa gospođom Milkom Ignjatović, predsednicom veća Kutka za kvalitetnije starenje Crvenog krsta Kragujevac. Kutak ove godine proslavlja svoju desetu godišnjicu rada, jubilej koji oni sa ponosom obeležavaju. Srž rada Kutka, naročito od početka pandemije korona virusa bio je u međugeneracijskoj saradnji i solidarnosti, tako da je prožimao sve njihove aktivnosti.  

Kakve su aktivnosti Kutka za kvalitetnije starenje? 

Aktivnosti najčešće počinjemo druženjem: uz kafu, čaj, novine, štampu, dnevne novine, revije i malo podelimo tračeve. Tako nam godine nalažu. Vežbe idu nakon toga. Imamo profesionalnog trenera i vežbe su uvek prilagođene našim godinama. Nakon toga se smejemo zajedno, uz viceve i šalu, različite dogodovštine koje mi stariji delimo sa mladima ili oni sa nama. 

Koliko ljudi učestvuje u radionicama međugeneracijske saradnje?

Pre pandemije, na radionicama je bilo stotinak ljudi različitih gerenarcija, iz grada Kragujevca i kragujevačkih sela. Svima nam je međugeneracijska saradnja veoma bitna. Često su nam gosti najmlađi. Mi i najmlađi zajedno tako izvedemo jedan dobar prosek. Mi se podmladimo, oni dođu da se zabave. Kutak im uvek miriše na palačinke. 

Kakav je međugeneracijski program koji negujete?

Negujemo podjednako sve: i kulturu, i tradiciju, istorijske događaje iz bliže i dalje istorije. Glumimo, pevamo u horu koji je međugeneracijski, zajedno slikamo. Idemo na izlete. Samo smo tokom korone zatajili sa izletima, kao i svi. Takođe se bavimo i humanitarnim radom. Za svaki veći praznik obradujemo sve koje možemo, a koji nemaju, našom Korpom dobrote. Žene u Kutku vredno rade, štrikaju. Za Novu godinu smo obradovali decu iz ustanova kapama, šalovima, čarapicama... Pomažemo i najmlađima u vidu pelena ili različitih ručnih radova. 

Vaša međugeneracijska solidarnost se ogleda i u dva posebna telefona. O čemu je reč?

Dosta toga se poslednjih decenija izmenilo, tako da ljudi jedni drugima danas ne požele ni dobar dan. Uporedo sa tim trendom, mi imamo jedan telefon koji se zove „Dobar dan. Kako ste?“ 

Pozivamo naše starije prijatelje, ili mlađe, da pitamo kako su, kako su proveli dan, imaju li nekih problema. Ljudi se uvek oduševe, jer neki žive tako da im prođe dan, a da im niko ništa ne kaže. Nama starijima ovi razgovori mnogo pomažu, jer ima mnogo usamljenih ljudi. Deca su po svetu, a mi smo sami. 

Tokom pandemije smo imali i „Dobri telefon“. Tu smo saznavali šta se dešava, da li smo svi dobro. Zajedno sa mlađima, nekoga smo odveli kod lekara, nekome obavili nabavku. Mladi su naša snaga i budućnost. Oni nam mnogo pomažu. Oni su se tu najviše pokazali. Meni je bilo lako da ustanem u četiri sata ujutru, dok je bio karantin, jer znam da me čekaju ta divna deca, koja su išla ispred nas nasmejana.   Neverovatni su. Podele nam maske i idemo svi zajedno. U danima korone, to nas je veoma usrećivalo. Zajedno se i dalje edukujemo, imamo niz anketa, istraživanja o pravima starijih. Naša članica je govorila u sedištu UN u Njujorku o pravima starijih. Sve te aktivnosti nas ispunjavaju u ovim godinama. 

Kako međugeneracijska solidarnost može da smanji usamljenost kod starijih ljudi?

Naši mladi volonteri su nam veoma značajni. Ne može da prođe jedan dan, a da nas neko od njih ne pohvali. Nama takve stvari znače. Najmlađi iz vrtića su nam takođe veoma česti gosti. Verujte, i oni učestvuju. Imali smo radionice, neko je doneo tamburicu, neko stari fotoaparat, a oni su doneli nove, moderne  mobilne telefone. Tako zajedno pokazujemo jedni drugima šta znamo, razmenjujemo znanja i iskustva. Tu su po godinama i naši unučići, i deca. 

Mi stariji lepo i pišemo, najviše pišemo putopisne priče. Onda ih čitamo najmlađima. Dobijali smo za naše priče nagrade i pohvale. Pisali smo na temu ,,Sve će proći”. Tokom korone nam je bilo važno da podelimo sa mladima tu ideju da će sve proći. Oni možda mogu da budu nestrpljivi i nervozni, a mi smo valjda navikli, preživeli ratove i sve. I mi smo njih malo opustili. Pričali smo o tome kako će se sve završiti, kako će imati vremena za sve: školu, druženje, zabavu. 

Međugeneracijska saradnja je deo nas. To nas usrećuje. Nemerljiva je radost druženje sa mladima. 

***

Aktivnosti Kutka za kvalitetnije starenje deo su programa „Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji’’ (EU SHAI), koji finansira Evropska unija, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS). Program međugeneracijske saradnje i solidarnosti organizovan je u okviru dela programa koji UNOPS sprovodi u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija u Srbiji (UNFPA), a čiji je cilj podrška inkluziji starije populacije i pripadnika romske nacionalne manjine.