Iako je Dekada zdravog starenja proglašena 2021. godine, mali društveni centar u srcu Srbije još od 2012. godine uspešno radi na kvalitetnom i zdravom starenju.
Osnovan od strane Crvenog krsta, u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, Kutak za kvalitetnije starenje je sada ključna referenca za starenje u centralnoj Srbiji zahvaljujući posvećenom timu koji ga vodi – uglavnom na volonterskoj osnovi – a to su volonteri i volonterke Crvenog krsta.
Kutak je ukrašen ručno rađenim umetničkim delima njegovih članova i članica, u njemu uvek ima nešto slatko za grickanje uz čaj ili kafu, tabla uspomena sa grupnim fotografijama na ulazu, a gotovo uvek je tu jedna osoba - predsednica Kutka, Milka Ignjatović.
Milka Ignjatović započinje nedeljnu radionicu zdravog starenja
Fotografija: Vladimir Živojinović
Značaj lokalnih inicijativa poput ove postaje sve izraženiji kako stanovništvo u Srbiji stari. Prosečna starost povećana je sa 40,2 u 2002. na 43,8 u 2022. godini. Danas je svaka peta osoba u Srbiji starija od 65 godina, a očekuje se da će svaka četvrta osoba do 2041. godine imati više od 65 godina.
Više od polovine starijih osoba u Srbiji oseća se diskriminisano, posebno kada dođu u kontakt sa državnim institucijama, ili traže informacije ili usluge o svim aspektima života, navodi se u prvom sveobuhvatnom Posebnom izveštaju o diskriminaciji starijih osoba, koji je objavio Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija 2021.
Nedavna studija Populacionog fonda UN-a u Srbiji pokazala je da je procenjena stopa siromaštva starijih osoba u 2022. godini iznosila 12,48 odsto, što je skoro duplo u poređenju sa situacijom pre COVID-19 (6,9 odsto).
U novembru 2019. godine, na Konferenciji posvećenoj stanovništvu i razvoju u Najrobiju, Vlada Republike Srbije se obavezala na izgradnju inkluzivnog društva, u kojem svi ljudi, uključujući starije i mlađe, osobe sa invaliditetom, etničke manjine i drudge marginalizovane grupe uživaju jednaka prava, uključeni su i doprinose prosperitetu svojih društava.
Ljudi poput gospođe Ignjatović pomažu Srbiji da ispuni te ciljeve. Kada je pitamo da opiše jedan aktivan dan u Kutku, gospođa Ignjatović oduševljeno odgovara:
„Počinjemo ćaskanjem o vestima i diskusijom o bitnim temama ove nedelje“, kaže ona. „Onda vežbamo! Ove vežbe su prilagođene našem dobu. Imamo stariju instruktorku koja nam u tome pomaže i motiviše nas. Posle fizičke aktivnosti, uvek se mnogo smejemo, pa smo od toga stvorili aktivnost koju zovemo “šalu ostavite za kraj”. Tek onda, posle svog tog smeha, započinjemo sa onim što je na našem programu za taj dan.”
Milka Ignjatović, na ulazu u Kutak, spremno dočekuje posetioce. Fotografija: Vladimir Živojinović
Program kutka obuhvata kulturno-obrazovne aktivnosti, uključujući pevanje, dramske radionice, pisanje poezije i proze i sviranje muzičkih instrumenata. Pored toga, preko 100 članova i članica nastupaju zajedno i organizuju događaje za svoje porodice i prijatelje, posebno za decu, jer neki dovode i svoje unuke.
„Često su naši gosti oni najmlađi“, govori gospođa Ignjatović. „Najstariji i najmlađi: mi se malo podmladimo, oni nauče nešto novo, na primer kako se prave palačinke, dakle svi imamo neku korist!“
Jedna od najvažnijih aktivnosti u Kutku je humanitarni rad. Za vreme velikih praznika u Srbiji, članovi i članice Kutka organizuju nešto što se zove „Korpa dobrote“, kako bi najugroženijim porodicama i članovima podelili poklone i namirnice. Tokom jeseni i zime, većina starijih žena u Kutku plete i poklanja čarape, šalove, kape i vunene rukavice deci u Centru za socijalni rad.
Populacioni fond Ujedinjenih nacija je dodatno podržao rad Kutka između 2021. i 2022. godine u okviru programa „EU podrška socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji“ (EU SHAI), koji finansira Evropska unija, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) . Ovaj sveobuhvatni pristup proširio se i van Kragujevca, sa sličnim projektima koji su aktivno doprinosili boljitku starijih zajednica u Pirotu i Nišu - na jugu Srbije, kao i u Inđiji i Subotici - u severnom delu zemlje.
Preko 700 starijih osoba u Kragujevcu i širom zemlje aktivno je učestvovalo u sesijama prilagodjenim njima koje su imale za cilj da poboljšaju njihovo fizičko blagostanje i ukupan kvalitet života usred pandemije COVID-a.
Dragocena iskustva koja korisnici donose iz Kutka su brojna.
„Volim da dolazim u Kutak jer su aktivnosti tamo drugačije od mog svakodnevnog života, radim i učim nove stvari, viđam drage ljude, upoznajem nove... Nikad nisi prestar za nove prijatelje, zar ne? “ – navodi Draginja Antić, jedna od redovnih učesnica u lokalnim aktivnostima Kutka.
Draginja Antić, jedna od učesnica u aktivnostima u Kutku, sa svojim ručno rađenim dekoracijama.
Fotografija: Vladimir Živojinović
Članovi i članice Kutka su 2020. godine započeli novu aktivnost pod nazivom „Zdravo, kako si?“. Svake nedelje, članovi i članice Kutka, bar jednom zovu druge starije osobe da pitaju kako su, kakav im je dan ili nedelja, malo ćaskaju i nude pomoć u kupovini namirnica i drugim redovnim poslovima.
„Neki su oduševljeni kada ih pozovemo“, rekla je gospođa Ignjatović. „Raduju se pozivu. To im mnogo znači, jer se zaista osećaju usamljeno. Ponekad provedu ceo dan, a da ne razgovaraju sa bilo kim. Ipak, mladi su tu da pomognu! Na primer, tokom pandemije, mladi ljudi, naši volonteri i volonterke, su mnogo pomogli. Vodili bi ljude kod lekara, donosili namirnice onima koji žive dalje od grada, oni su jednostavno naš izvor energije.”
Starije osobe kao vredan društveni resurs u odgovoru na demografske promene
U želji da dopuni i podrži lokalne inicijative poput Kutka, Vlada Republike Srbije, uz podršku Populacionog fonda UN-a u Srbiji, usvojila je Strategiju aktivnog i zdravog starenja 2023.godine. Ministarka za brigu o porodici i demografiju, prof. dr Darija Kisić ističe potrebu da se starenje odvoji od zdravstvenih i socijalnih pitanja.
„Osnovni koncept nove Strategije je razvijanje svesti o aktivnom i zdravom starenju, da o tome razmišljamo kao o aktivnoj komponenti, gde pokazujemo sav svoj potencijal i iskustvo koje smo stekli tokom života.“ – navodi ministarka Kisić.
Prethodna Strategija o starenju u Srbiji istekla je 2015. godine. U septembru 2023. godine Vlada Republike Srbije, uz podršku Populacionog fonda UN u Srbiji , usvojila je Strategiju aktivnog i zdravog starenja, za period od 2024. do 2030. godine, dok je Akcioni plan usvojen u decembru iste godine.
Nova strategija ima za cilj da promeni stavove mlađe populacije prema starijim osobama podizanjem svesti o tome da su stariji ljudi važan resurs informacija i veština koje mogu koristiti savremenom društvu.
„Usvajanje Strategije i Akcionog plana označava značajnu prekretnicu na našem putu ka stvaranju demografski otpornijeg društva“, kaže Džon Kenedi Mosoti, direktor Populacionog fonda UN-a u Srbiji.
„Društva koje zaista ceni starije osobe i njihov doprinos, i promoviše međugeneracijsku saradnju, među ljudima svih doba. Drago mi je što je Populacioni fond UN-a odigrao važnu ulogu u ovom procesu, pod vođstvom Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i radujemo se što ćemo se pridružiti našim nacionalnim partnerima u sprovođenju ovih mera što je pre moguće.”
Milka Ignjatović i Kutak za kvalitetnije starenje ilustruju moć inicijativa koje pokreće zajednica u stvaranju zdravijeg i inkluzivnijeg društva, sa starijim osobama kao vrednim resursom.
„Stariti zdravo znači ne odustajati. Već putovati, voleti, raditi, sanjati, nastaviti sa pružanjem doprinosa društvu,” – dodaje Milka.
Stariji ljudi se sastaju u Kutku. Fotografija: Vladimir Živojinović
