Porodice su stubovi društva. U okviru porodica, kako ukazuje UN Women izveštaj, ljudi dele resurse poput stanovanja i zarade, paze na one koji su bolesni ili slabiji, neguju i odgajaju nove generacije. Porodice mogu biti mesta puna ljubavi i solidarnosti, izuzetno bitna za osećaj identiteta i pripadanja. Istovremeno, porodice mogu biti mesto u kojem se dešavaju konflikti, pa čak i nasilje izazvano diskriminacijom i nejednakostima.
U svetu ubrzanih promena i porodice se menjaju. Demografske i socio-ekonomske promene su uticale na modele porodice i porodičnog života, kao što su države prepoznale još 1994. godine na Međunarodnoj konferenciji o stanovništvu i razvoju (ICPD), ukazujući na to da su ove promene dovele do značajnih izmena u sastavu i strukturi porodice.
U svetu, tek malo više od jedne trećine domaćinstava izgleda kao takozvana “tradicionalna porodica”, muško-ženski par sa decom. Dok je značajna većina domaćinstava sastavljena od višegeneracijske ili šire porodice, samohranih roditelja, parova bez dece, ili pojedinaca.
Kako se zemlje istočne Evrope i centralne Azije bore sa demografskim promenama, pozivanje na pojam “jake porodice” je postalo uobičajeno kada se govori o rešenjima ovih demografskih izazova.
Ali, šta danas zapravo čini porodice jakim? Evo 6 ključnih elemenata:
1. Različitost
Porodice mogu biti različitog sastava i i veličina. Širom regiona vidimo porodice sa dva roditelja i decom, bake i deke, kao i druge rođake koji pomažu kad zatreba, muškarce i žene koji odgajaju decu samostalno, parove i pojedince bez dece, i mnoge druge. Da li sopstvenim izborom ili iz nužde, ljudi u regionu grade sve raznovrsnije porodice. ako društvene norme u vezi sa porodicom, brakom i rađanjem evoluiraju - sve više i više ljudi prepoznaje da je ono što ih drži zajedno mnogo značajnije od samog sastava porodice. Zato je ključno da javne politike reflektuju ovu realnost i prošire svoje usluge i podršku na sve porodice, ma kako različite i raznovrsne one bile.
2. Jednakost
Bez obzira na to kako porodica izgleda, porodica je tim i svaki član tog tima je bitan.
Ipak, kruti rodni stereotipi oko uloga žena i muškaraca, kao i dečaka i devojčica u porodici, narušavaju jednakost i ozbiljno ograničavaju glas i delovanje žena i devojčica. Upravo zbog toga, Populacioni fond Ujedinjenih nacija, zajedno sa Evropskom unijom i drugim partnerima, pruža podršku državama i civilnom društvu u regionu, u borbi protiv rodnih stereotipa i diskriminatornih društvenih normi, naročito kroz angažovanje muškaraca i dečaka.
3. Podela brige
Još uvek se od žena očekuje da brinu o domaćinstvu, deci i starijim članovima porodice. Takvo tradicionalno shvatanje rodno-zasnovane podele roditeljskih i kućnih poslova nije u dodiru sa realnošću, naročito onda kada su žene obrazovane, zaposlene i zarađuju. Ovakva podela čini da se mnoge žene bore da izmire svoju karijeru i obaveze u porodici. Ukoliko bi muškarci preuzeli svoj deo neplaćene brige i obaveza u domaćinstvu, to bi omogućilo da oba partnera ostvare svoje karijere i porodične obaveze, oslobodilo bi vreme ženama, dalo im nove prilike i resurse, i poboljšalo njihovo opšte blagostanje, kao i blagostanje njihovih porodica. Takođe, omogućilo bi da parovi imaju onoliko dece koliko žele. Istraživanje pokazuje da se angažovani očevi osećaju emocionalno povezanije sa svojim partnerkama i decom, kao i da žive srećnije i duže. Populacioni fond Ujedinjenih nacija podržava države da unaprede rodno-odgovorne politike za podršku porodici, promovišu rodnu ravnopravnost i jednaku podelu brige o domaćinstvu.
4. Mir u kući
Porodice mogu da budu siguran prostor, ali mogu da budu i prostor u kom su članovi- naročito žene i deca - izloženi nasilju. Podaci govore da je jedna od tri žene iskusila fizičko ili seksualno nasilje od strane svog partnera. Nasilje u porodici je često skriveno, ali se sve više prepoznaje kao javno a ne isključivo privatno pitanje. Nasilje u porodici predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava i čini porodice slabim. Tek kada su veze unutar porodice bazirane na poštovanju, uključujući i poštovanje telesne autonomije, čitave porodice i njihovi članovi mogu da napreduju. Populacioni fond Ujedinjenih nacija u saradnji sa državama širom regiona, radi na jačanju usluga zaštite i podrške za žrtve rodno-zasnovanog nasilja i sprovodi preventivne programe koji se bave dekonstruisanjem rodnih stereotipa.
5. Podrška
Porodicama je potrebna podrška i pristupačne usluge kako bi dalje napredovale. To podrazumeva unapređenje usluga u domenu zdravlja, naročito seksualnog i reproduktivnog zdravlja, roditeljsko odsustvo, čuvanje dece, kao i finansijsku podršku porodicama sa niskim primanjima. Kada se donose politike za podršku porodici, ključno je zaobići one mere koje znaju da nehotice uspostave rodne nejednakosti. Na primer, preterano obimne naknade za porodiljsko odsustvo mogu da otežaju ženama povratak na posao.Populacioni fond Ujedinjenih nacija, uz podršku Austrijske razvojne agencije (ADA), uspostavlja partnerstva između privatnog i javnog sektora - kako bi se omogućile rodno-odgovorne porodične politike u regionu. Dokazano je da su takve politike - one na nacionalnom nivou i one sprovedene od strane privatnog sektora - moćne alatke za podršku porodicama, omogućavajući i muškarcima i ženama da planiraju kako svoje karijere tako i svoje porodice.
6. Mogućnost izbora
Porodica ima različita značenja za različite ljude - ali u svojoj srži, porodica podrazumeva ljubav i podršku. Snažne porodice su izgrađene oko pojedinaca koji slobodno biraju da žive zajedno, bez obzira na to ko su. Iako ne tako čest, fenomen prisilnog braka još uvek postoji u našem regionu i često uključuje maloletne devojčice. Dečiji brakovi krše ljudska prava, ograničavaju mogućnosti za devojčice i devojke u narednim životnim fazama i često su praćeni nasiljem u porodici. Populacioni fond Ujedinjenih nacija pruža podršku državama da okončaju dečije brakove i iskorene tu praksu kroz rad sa zajednicama.
