U novembru 2022. godine, broj stanovnika prešao je 8 milijardi ljudi. Istovremeno, dve trećine ljudi na planeti već živi na mestima gde su stope fertiliteta ispod praga proste reprodukcije, što iznosi 2,1 deteta po ženi. Velika demografska tranzicija – prelazak sa više na nižu stopu smrtnosti i rađanja – dešava se svuda, ali u nekim delovima sveta počela je ranije. Zbog toga je svetsko stanovništvo i dalje u porastu, ali je rast populacije usporen, možda čak i preokrenut u sve većem broju država. Time se objašnjava zašto se istovremeno javljaja zabrinutost oko „prevelikog“ i „premalog“ broja ljudi.
Zabrinutost oko „premalog“ broja ljudi naročito je aktuelna u istočnoj Evropi, gde su niske stope fertiliteta uvećane visokom stopom emigracije. Rezultat toga je da se broj stanovnika smanjio, u nekim slučajevima više od 25 odsto od početka devedesetih godina XX veka. Kao što se visoke stope fertiliteta često smatraju katastrofalnim za planetu, skeptici vide propast i kolaps civilizacije u niskim stopama fertiliteta koje su sada uobičajene u većini država sa visokim i srednjim prihodima.
Sigurno je da postoji zabrinutost oko smanjenja broja i starenja stanovništva. Kako će države ekonomski da napreduju? Kako da osiguramo da penzioni i zdravstveni sistemi mogu da podnesu demografske
promene? Kako da održimo usluge i infrastrukturu za ljude koji žive u retko naseljenim ruralnim područjima? Ova zabrinutost koja dominira javnim diskursima oko smanjenja stope fertiliteta predstavlja stvaran rizik, što nam govori ovogodišnji Izveštaj o stanju svetskog stanovništva, koji je danas objavio Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA): ne samo što zabrinutost u vezi sa populacionim kretanjima
preti da nam skrene pažnju sa pronalaženja konstruktivnih rešenja, već postaje i „obrazloženje za uskraćivanje prava i telesne autonomije žena i devojčica“.
Kada se stopa fertiliteta vidi kao jedini problem, „strahovi i rešenja počinju da uzimaju oblik ženskog tela“, kako se navodi u izveštaju. Na taj način, ženska tela se tretiraju kao instrumenti za ostvarivanje
populacionih ideala, time što se njihovi životi stavljaju u službu dostizanja apstraktnih numeričkih ciljeva – što je omogućeno i dalje podređenim statusom žena u većini sfera društva.
Usmerenost na stopu fertiliteta, a time i na ženska tela, opstaje delimično zato što predstavlja lake teme za razgovor i može se koristiti kako bi se opravdala jednostavna, ali na kraju pogrešna „rešenja“, kao što
je postavljanje apstraktnih numeričkih ciljeva u vezi sa stopom fertiliteta kako bi se „popravio“ broj stanovnika. Čini se da je lakše usmeravati pažnju na stope fertiliteta i vršiti pritisak na žene ili ih podsticati da imaju više dece, nego ulagati u potrebne javne investicije kako bi se obezbedio ravnopravan pristup obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. Nova istraživanja u izveštaju pokazuju da je u skorije vreme porastao udeo država koje imaju politike usmerene ka povećanju stopa fertiliteta. Ono što je zabrinjavajuće, jeste da su neke države sa niskim stopama fertiliteta preduzele mere kako bi ograničile pristup žena kontracepciji i abortusu. Šire gledano, u izveštaju se ističe da su nastojanja da se utiče na fertilitet povezana sa smanjenim nivoom ljudskih sloboda.
Nastojanja da se fertilitet poveća sama po sebi nisu loša. Ona mogu biti deo šireg paketa mera za upravljanje demografskim promenama, sve dok nisu prinudna i dokle god poštuju ljudska prava i telesnu
autonomiju. Ovo je moguće ukoliko se pažnja preusmeri sa fertiliteta na željeni fertilitet. Većina ljudi u istočnoj Evropi želela bi da ima dvoje ili više dece, ali često ima jedno ili nijedno dete. Ova razlika između željenog fertiliteta i stvarne stope fertiliteta je upravo tema na koju treba da usmerimo našu pažnju i oblast na koju države mogu da utiču. Ohrabrujuće je to što se sve više država oslobađa straha i odgovara na demografske promene novim, konstruktivnim rešenjima kako bi podsticali razvoj stanovništva. Takve države ne postavljaju kao cilj apstraktne brojeve, već teže demografskoj otpornosti. Ovaj pristup znači socijalni i ekonomski sistemi trebaju da prate potrebe ljudi , kako bi napredovali u svetu demografskih promena.
U demografski otpornim društvima, prava i izbori žena nisu prepreka. Naprotiv, nedavno istraživanje Ujedinjenih nacija ukazalo je, na primer, da bi veći rodni paritet radne snage doprineo mnogo više u
održanju ekonomija u onim društvima koja stare i u kojima je stopa fertiliteta niska, od povratka na višu stopu fertiliteta. U Evropi danas, društva sa najvišim nivoom rodne ravnopravnosti ujedno su među
najrazvijenijim (a uzgred takođe imaju najviše stope fertiliteta). U susretu sa izazovima – i prilikama – koji prate demografske promene, nikada ne treba da dozvolimo da nam strah bude vodič. Samo ako ljude sa njihovim pravima i potrebama stavimo u centar, i ako kreiramo pravednija i inkluzivnija društva, možemo da obezbedimo da će države napredovati u svetu brzih demografskih promena.
Autorka je Florens Bauer, direktorka Regionalne kancelarije UNFPA za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju
