Zdravstvene ustanove su često prva, a ponekada i jedina instanca kojoj se obraćaju osobe sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, što su najčešće žene u svim životnim dobima. Tom prilikom fokus je na zbrinjavanju njihovih zdravstvenih potreba, pri čemu izloženost nasilju lako ostaje neprepoznata i neadresirana. Izostanak komunikacije o nasilju predstavlja propuštenu priliku za davanje podrške žrtvama i stvaranje podržavajućeg okruženja koje pravi razliku u celokupnoj društvenoj reakciji na nasilje.
Zdravstveni radnici/radnice imaju obavezu da u okviru svoje profesionalne odgovornosti zaštite žrtve nasilja na adekvatan način, što predstavlja višeslojnu stručnu kompetenciju. Od 2015. godine, kancelarija Populacionog fonda Ujedinjenih nacija u Srbiji, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i stručnim timom okupljenim oko partnerske organizacije Centar za promociju zdravlja žena, pruža kontinuiranu podršku izgradnji kapaciteta zdravstvenog sektora za odgovor na rodno zasnovano nasilje. Od 2016. godine ovi su treninzi organizovani kao aktivnosti Populacionog fonda Ujedinjenih nacija u okviru zajedničkog projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji (faza II i III)” koji Vlada Srbije sprovodi sa UN agencijama, a podržava Vlada Švedske. Metodologija obuke koju je razvio VAWE i regionalna kancelarija UNFPA prilagođeni su nacionalnom kontekstu. U saradnji sa Centrom za promociju zdravlja žena na tom osnovu je sproveden veliki broj osnovnih i naprednih treninga u različitim okruzima Srbije.
U toku treće faze zajedničkog projekta, a u cilju daljeg jačanja kapaciteta zdravstvenog sistema da odgovori na nasilje prema ženama i devojčicama, uključujući i nove izazove u kontekstu epidemije COVID-19, UNFPA u Srbiji u saradnji sa ekspertima/kinja je:
̶ sproveo detaljnu procenu trenutnog stanja kapaciteta i potreba zdravstvenih radnika/ustanova da reaguju na rodno zasnovano nasilje;
̶ mapirao ključne izazove sa kojima se zdravstveni radnici/radnice suočavaju u identifikaciji rodno zasnovanog nasilja i pružanja sveobuhvatne podrške osobama sa iskustvom nasilja, uključujući i period epidemije COVID-19;
̶ identifikovao ključne faktore koji doprinose uspešnom odgovoru zdravstvenih ustanova na rodno zasnovano nasilje; i
̶ izveo procenu postojećih modela supervizorske i ostalih vidova podrške zdravstvenim radnicima/radnicama u reagovanju na rodno zasnovano nasilje.
