„Nikad nemoj da joj govoriš da bi trebalo ili ne bi trebalo nešto da radi zato što je devojčica. „Zato što si žensko” nije razlog ni za šta. Nikad.”
Draga Idžeavele, ili feministički manifest u petnaest predloga – Čimamanda Ngozi Adiči    

U okviru svojih napora da trajno predupredi situacije u kojima se devojčicama govo ri da bi trebalo ili ne bi trebalo nešto da rade samo zato što su devojčice, i želeći da doprinese stvaranju društva jednakih šansi za sve, „Atina” – Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja - pokrenulo je inicijativu „Sa devojkama i za devojke – Podrška lokalnim kancelarijama za mlade u podizanju svesti u oblasti rodne ravnopravnosti”, u čijem okviru je nastala i publika cija „Budućnost je u mojim rukama” koja se pred vama nalazi. U ovoj publikaciji predstavljeni su rezultati istraživanja sprovedenog u drugoj polovini 2018. godine u pet opština i gradova u Srbiji – Obrenovcu (Beograd), Vranju, Novom Pazaru, Jagodini i Kikindi, sa devojkama završnih razreda srednjih škola, a sa ciljem da se ispitaju njihovi stavovi i iskustva o rodnim ulogama i rodno zasnovanom nasilju. Ideja da se sprovede jedno ovakvo istraživanje potekla je i iz činjenice da u Srbiji dugi niz godina nije spro­vođeno nijedno opsežnije društveno istraživanje koje bi u svom fokusu imalo devojke od 18 i 19 godina (uzrast kada se formalno osamostaljuju i počinju temeljnije da promišljaju o svojoj budućnosti) i ispitalo njihove stavove o rodnim ulogama i njihovom širem, društvenom angažmanu.

UG Atina je još 2010. godine, u okviru tada sprovedenog istraživanja  – „Rodna i LGBT diskriminacija: Postoji i uspeva”, razmatralo unapređenje rodne ravnopravnosti u društvu. U opsegu tog istraživanja, ispitano je 249 mladića i devojaka i oni su naveli čitav niz problema koje je trebalo rešiti, ali ističući u prvi plan tri oblasti: rad, nasilje prema ženama i odlučivanje. Oni su tada predložili da se menja tzv. tradicija koju možemo opisati kao „žena sa keceljom, muškarac u odelu”, drugim rečima, pozvani su na „ukidanje predrasuda i stereotipa, da bi se išta promenilo po pitanju položaja žena”, zatim na „promene mišljenja i delovanja pojedinaca” i sl. UG Atina je upravo krenulo  od  tih  osnova  u  novo  istraživanje,  koje  je,  dakle,  rezultiralo  publikacijom „Budućnost je u mojim rukama”.

Takođe je bilo važno da se uvid u mišljenja devojaka iz različitih delova Srbije o rodnoj ravnopravnosti stekne upravo sada, u vreme kada je Republika Srbija izričito opredeljena da rodnu ravnopravnost neguje kao jednu od prioritetnih društvenih vrednosti,​ kao i da je kontinuirano promoviše u političkom diskursu. Zbog toga je mišljenje ovih devojaka od presudne važnosti, jer ono reflektuje tu istu opredeljenost države Srbije, drugim rečima, iz njega se vidi kako država stvarno brine o dekonstruisanju rodnih stereotipa, o tome kako da se smanji i iskoreni nasilje i kako da se istinski poboljša položaj žene u društvu danas. Odgovori devojaka, istaknuti u ovoj publikaciji, predstavljaju ogledalo sprovedenih politika i nastojanja države da se ozbiljno pozabavi ovim problemima i reši ih. S tim u vezi, ovo istraživanje nam je pokazalo da u našem društvu postoji potencijal za promene kada je reč o toleranciji na nasilje u partnerskim vezama, i da čak 95 odsto ispitanih devojaka smatra da žena ne treba sve da istrpi da bi sačuvala brak, ali da su u društvu i dalje duboko ukotvljeni rodni stereotipi koji presuđuju ponašanja, razmišljanja i delanja mladih, i ne samo mladih, u društvu. Devojke, i to njih 76 odsto, navele su da su se našle u situaciji da im neko kaže da nisu dovoljno dobre u nečemu samo zato što su devojke, dok 42 odsto njih još uvek veruje da je žena u potpunosti ostvarena tek onda kada postane majka. Kao jedan od najuvreženijih stereotipa pojavljuje se i onaj da majka treba da žrtvuje sve za svoju decu, i u njega veruje 81 odsto devojaka koje su učestvovale u istraživanju. Ovi nalazi mogu u vezi sa tim predstavljati i okvir za buduću državnu politiku u ovoj oblasti, te putokaz za osmišljavanje i sprovođenje konkretnih mera i aktivnosti od strane svih onih državnih organa, obrazovnih i drugih institucija koji u svom fokusu imaju rad sa devojkama i uopšte rad sa mladima.

Konačno, čitajući ovu publikaciju, ne stičemo uvid samo u stavove devojaka o rodnoj ravnopravnosti, već i u najvažnije probleme sa kojima se one suočavaju u svojim sredi­nama, sa, dakle, ličnim iskustvima ovih devojaka, a onda i sa njihovim viđenjem kako ti problemi mogu da se prevaziđu. Štaviše, nalazi u publikaciji ilustrovani su konkretnim primerima koje su devojke navodile u istraživačkim upitnicima, kao i njihovim predlo­zima za rešavanje identifikovanih teškoća, što sve zajedno ovu publikaciju dodatno obogaćuje i čini je sadržajnijom. Uvereni da ćete u tekstu koji je pred vama naći korisne podatke i inspirativne zaključke, pozivamo i vas da nam se pridružite u borbi za rodnu ravnopravnost, za izgradnju društva bez nasilja i diskriminacije, društva koje uvažava bogatstvo razlika i pruža temelj za razvoj svih naših pojedinačnih potencijala. Devojke su u ovoj borbi jasno prepoznale ulogu organizacija civilnog društva, ali u njoj treba da učestvujemo svi, jer samo ako udružimo naše snage, možemo očekivati da istrajemo i pobedimo u ovoj borbi.