У последњој деценији начињени су значајни помаци када је реч о превенцији и сузбијању родно заснованог насиља у Србији. Измењени су и донети нови прописи, пре свега Закон о спречавању насиља у породици и Закон о родној равноправности, а донето је и више стратешких докумената који се односе на превенцију и заштиту од родно заснованог насиља и положај Ромкиња (Стратегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља и насиља у породици за период 2021- 2025. године3 и више стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња).
Упркос томе, Ромкиње и старије жене нису још увек довољно препознате, ни у стратешким ни у правним документима, као група чије специфичности захтевају и специфичан приступ у раду органа и појединаца у чијој је надлежности спречавање насиља у породици и пружање подршке особи изложеној насиљу. Мере које су уведене, иако неспорно делотворне у ситуацијама насиља, могу се показати мање делотворним када је реч о старијим женама, Ромкињама, или старијим Ромкињама, јер су недовољно диференциране и недовољно уважавају специфичности ове групе жена, посебно баријере са којима се суочавају и социјалне норме у оквиру којих су одрастале и живе. Стога је пожељно да се у даљем развоју институционалног оквира превенције и заштите од насиља ради на развијању различитих услуга подршке Ромкињама и старијим женама које су преживеле насиље, како би се најадекватније одговорило на њихове у много чему специфичне потребе.
Током претходне деценије, спроведене су бројне активности усмерене, између осталог, и на подизање свести ромске заједнице, нарочито жена, о насиљу у породици, родно заснованом, како би се подигло разумевање и изградили ставови да је свако насиље према женама неприхватљиво и да је неопходно његово спречавање, сузбијање и санкционисање. Низ активности спроведен је и да би се створили предуслови за ефикасну и делотворну превенцију насиља према Ромкињама, укључујући и активности у циљу повећања обухвата ромских девојчица образовањем, као и ради повећања запослености и запошљивости Ромкиња.
Неке од ових активности дале су видљиве резултате. Примера ради, подаци Истраживања вишеструких показатеља (MICS, 2014, 2019) и (РЗС, 2014, 2019) показују да је дошло до значајног помака када је реч о обухвату девојчица из ромских насеља средњим образовањем (са 15% на 27% ). Међутим, када је реч о деци ромске националне припадности стопа обухвата и стопа завршавања предуниверзитетског образовања је и даље екстремно ниска, док је стопа завршавања високог образовања на аларматно ниском нивоу – свега 1% у односу на 23% неромских грађана. Стопа запослености и запошљивости ромске популације је такође веома ниска. Тек нешто више од петине Рома и Ромкиња 15–64 године старости било је запослено 2017. године, у односу на 40% неромског становништва из исте старосне групе. Само трећина Рома и Ромкиња овог узраста учествовала је на тржишту рада 2017. године, што је пад у односу на 52% из 2011. Роми и Ромкиње 18–24 година старости имају скоро упола мање шансе да буду укључени у запослење, образовање или обуку (27%), у поређењу са 58% младих из неромске популације. Слично, Роми и Ромкиње 15–64 година старости имају скоро упола мање шансе да буду запослени у односу на неромско становништво.
Социјалну инклузију није могуће целовито промовисати и подстицати без адекватног одговора на родно засновано насиље према припадницама осетљивих група. Стога је овај део Програма одговор на чињеницу да је социјални положај старијих Ромкиња изразито оптерећен раширеношћу родно заснованог насиља, као и чињеницу да се генерацијски преносе обрасци насиља и ставови према насиљу који у значајном делу опредељују препознавање насиља, (не)прихватање насиља и његово (не)пријављивање. Стога је значајан аспект и превенције насиља развијање свести о недопустивости насиља, јачање компетенција жена да препознају насиље и њихово оснаживање да га пријаве, те је посебна пажња посвећена ставовима старијих Ромкиња према родно заснованом насиљу.
Истраживање је спроведено у оквиру програма „Подршка ЕУ социјалном становању и активној инклузији’’ (EU SHAI), који финансира Европска унија, а спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС). Извештај о истраживању је припремљен у оквиру дела програма који УНОПС спроводи у сарадњи са Популационим фондом Уједињених нација у Србији (УНФПА), чији је циљ подршка инклузији старије популације и припадника ромске националне мањине.
Напомена: Ставови изречени у извештају припадају искључиво ауторима и не представљају нужно званичан став Европске уније, УНОПС-а, ни УНФПА.
