Beograd, 17. april 2024. godine - Trideset godina nakon što je međunarodna zajednica na Medjunarodnoj konferenciji o stanovništvu i razvoju (ICPD) usvojila ambiciozni Program akcije koji je seksualno i reproduktivno zdravlje i prava postavio u centar globalnog razvoja,  značajne nejednakosti i dalje postoje, a milioni ljudi, naročito pripadnici najosetljivijih populacionih grupa, i dalje ostaju isključeni iz sveukupnog globalnog napretka. 

Ovo je zaključak najnovijeg izveštaja Populacionog fonda Ujedinjenih nacija o stanju svetskog stanovništva, koji ove godine analizira napredak u sprovođenju Programa akcije koji su države ostvarile trideset godina nakon njegovog usvajanja u Kairu 1994. godine. 

"Nalazi izveštaja pokazuju da veliki broj ljudi još uvek nije osetio dobrobit od napretka koji je postignut u osnaživanju žena i mladih ljudi da  samostalno odlučuju o svom telu i zdravlju i  i imaju bolji pristup uslugama i informacijama koje su im potrebne," rekla je Florens Bauer, regionalna direktorka UNFPA-a za istočnu Evropu i centralnu Aziju. 

"Da bismo odgovorili na ovakav izazov, moramo okončati široko rasprostranjenu diskriminaciju žena, mladih i pripadnika osetljivih društvenih grupa i smanjiti stereotipe, predrasude i stigmu koji joj doprinose." 

Prema upravo objavljenom izveštaju, smanjuje se broj žena koje umiru tokom porođaja, rađaju decu u periodu adolescencije i suočavaju se sa teškoćama u pristupu sredstvima za kontracepciju. Izveštaj ukazuje i da je:

• Odnos  maternalne smrtnosti gotovo prepolovljen jer je sa prosečnih 22 smanjen na 12 smrtnih slučajeva na 100.000 živorođene dece, u periodu između 2000. i 2020. godine.
• Stopa adolescentnih trudnoća smanjena sa prosečnih 20,3 na 12,6 porođaja na 1.000 žena starosti od 15 do 19 godina, između 2000. i 2020. godine
• Udeo žena reproduktivne dobi kojima su potrebe za planiranjem porodice zadovoljene modernim metodama povećan sa  66,7% u 2000. na 75,9% u 2022. godini.

Međutim, Izveštaj o stanju svetske populacije takođe ukazuje da je napredak u nekim oblastima usporen ili čak zaustavljen, te da je napredak ostvaren medju  najbogatijim i najprivilegovanijim društvenim grupama značajniji od napretka  medju onima  koji su manje bogati.

• Posle 2015 godine, usporen je napredak u smanjenju maternalne smrtnosti u širem evropskom regionu, a u 18 od ukupno 52 zemlje za koje su dostupni podaci, zabeležen je porast maternalnog mortaliteta u periodu izmedju 2015. i 2020. godine.
• Upotreba modernih kontraceptiva i dalje je veoma niska u nekim delovima istočne Evrope i centralne Azije; u pet država više od polovine žena ne koristi nikakav metod  kontracepcije.
• Jedna od četiri žene reproduktivne dobi nije u mogućnosti da samostalno odlučuje o svom telu i zdravlju 
• U toku 2022 godine, u regionu istočne Evrope i centralne Azije 160.000 ljudi je novoinficirano HIV-om, što predstavlja povećanje od 49% u odnosu na broj novoinficiranih u 2010. godini, i najveće povećanje broja novoinficiranih u odnosu na sve druge regione u svetu.
• Žene i devojke sa invaliditetom su do 10 puta više izložene rodno zasnovanom nasilju, uključujući seksualno nasilje.
• Udeo pojedinaca koji veruju da je opravdano da muž tuče svoju suprugu vremenom se povećao u polovini zemalja u regionu za koje su dostpni  podaci, a posebno među mlađim ljudima.

Istraživanja iz 25 država širom sveta pokazuju da se prepreke u pristupu zdravstvenoj zaštiti brže smanjuju za žene višeg socijalno-ekonomskog statusa, a sporije za pripadnice posebno osetljivih grupa. U Albaniji je, na primer, napredak u pristupu zdravstvenoj zaštiti ostvaren mnogo brže za pripadnike bogatijih u odnosu na pripadnike siromašnijih slojeva društva, i izraženiji za etničke Albance nego za manjinske grupe poput Roma i Romkinja. 

Milioni ljudi u našem regionu sprečeni su da ostvare svoj puni potencijal zbog marginalizacije i različitih oblika diskriminacije" rekla je gospođa Bauer. "Uklanjanje prepreka da ljudi ostvare puni potencijal je od ključne važnosti ne samo sa aspekta ljudskih prava pojedinca, već i za čitavu državu koja je na taj način ojačana i može bolje da odgovori na demografske promene kojima svedočimo." 

S obzirom na to da mnoge države u regionu beleže niske stope nataliteta i sve izraženije  smanjenje ukupnog broja stanovnika, mere za bolje integrisanje žena, pripadnika manjina i drugih osetljivih populacionih grupa u ekonomske tokove i javni život postaju sve važnije. Populacioni fond Ujedinjenih nacija  podržava države  istočne Evrope i centralne Azije da unaprede  otpornost na demografske promene, uključujući kroz promociju većeg ulaganja u ljudske resurse i inkluziju marginalizovanih zajednica.

Više informacija o napretku i izazovima u našem regionu, dostupno je  na internet stranici Populacionog fonda Ujedinjenih nacija za region istočne Evrope i centralne Azije.