You are here

Telesna autonomija je ljudsko pravo

U aprilu ove godine, Aizadu Kanatbekovu, dvadeset sedmogodišnju mladu ženu, otela je grupa  muškaraca usred dana dok je išla ulicom u Biškeku, glavnom gradu Kirgistana. Muškarci su je  prisilno ubacili u automobil i odvezli se sa njom. Dva dana kasnije pronađena je u tom  automobilu. Zadavili su je nasmrt. 

Stravično ubistvo Aizade Kanatbekove primer je najekstremnijeg oblika kršenja telesne  autonomije i telesnog integriteta. Međutim, širom sveta, uključujući i Istočnu Evropu i Centralnu  Aziju, žene i devojčice nemaju kontrolu nad svojim telom i svojim životom. 

Širom sveta mnoge žene i devojčice podvrgavaju se brutalnim običajima kao što su sakaćenje  ženskih genitalija, testiranje nevinosti i silovanje bez kažnjavanja. U zemljama za koje imamo  podatke, skoro polovina žena nema moć da donese odluku o tome da li će stupiti u seksualni  odnos sa svojim partnerom, da li će koristiti kontracepciju i da li će otići kod lekara. 

U Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji, udeo žena kojima nije dozvoljeno da donose odluke u bar  jednoj od ovih oblasti je uglavnom manji, ali je i dalje značajan. U Ukrajini 19 odsto, u  Kirgistanu 23 odsto, u Albaniji 31 odsto, a u Jermeniji taj udeo čini 34 odsto žena. U Tadžikistanu su brojke daleko više; 67 odsto žena ne može da donosi samostalne odluke o ovim  fundamentalnim pitanjima. 

Telesna autonomija je osnov za rodnu ravnopravnosti i uživanje svih ljudskih prava – uključujući  i pravo na zdravlje i pravo na život bez nasilja – a razgradnja rodnih neravnopravnosti u  društvenim normama i praksi je ključna. U mnogim zemljama se čak ni ne prepoznaje da seks  bez pristanka između supružnika predstavlja silovanje. 

Devojčicama i dečacima je potrebno osnaživanje – da bi preuzeli svoja prava na donošenje  zdravih odluka i da bi se uključili u zdravo i bezbedno ponašanje. Moraju se primenjivati zakoni  koji štite žene od kršenja njihovih prava, uključujući okončanje dečjih brakova i rodno  zasnovanog nasilja. 

Više muškaraca treba da postanu saveznici. Mnogo više muškaraca treba da se obaveže na  iskorenjivanje rodnih neravnopravnosti i svih oblika diskriminacije i promociju telesne 

autonomije. Istovremeno, treba da podržavamo politike za odsustvo očeva nakon porođaja i radi  nege deteta kako bi se muškarci podstakli na učešće u staranju o deci. 

Iako je ovo smeo cilj, rodna ravnopravnost je i međunarodno dogovoren, peti Cilj održivog  razvoja, kao i svrha Pekinške deklaracije i platforme za akciju, čiju dvadesetpetogodišnjicu  obeležavamo 2021. godine. 

Sve zemlje moraju da učine više da bi ostvarile rodnu ravnopravnost, jer ni jedna zemlja još nije  stigla do tog cilja. Vlade imaju vodeću ulogu u njegovom ostvarivanju. Ispunjavanjem svojih  obaveza iz sporazuma u oblasti ljudskih prava, kao što su Konvencija o eliminisanju svih oblika  diskriminacije žena, odnosno CEDAW konvencija i Konvencija o pravima deteta, države mogu  da izmene socijalne, političke, institucionalne i ekonomske strukture koje podupiru rodno  neravnopravne norme i koje se na njima zasnivaju. 

Ali moramo osim obaveza pogledati i u prilike: veća je verovatnoća da će žena koja ima kontrolu  nad svojim telom biti osnažena u drugim oblastima svog života. Ona ne dobija samo u smislu autonomije, već i kroz napredak u smislu zdravlja, obrazovanja, prihoda i sigurnosti. Veća je  verovatnoća da će ona napredovati i biti uspešna, kao i njena porodica. 

Mi u UNFPA znamo da zajednice i zemlje bujaju samo kada su sve žene osnažene da donose  sopstvene odluke o svom telu i životu na osnovu informacija. Kao jedan od predvodnika  Koalicije za akciju u oblasti telesne autonomije i seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava,  koja se sastaje na Forumu za ravnopravnost generacija u Parizu ove nedelje, UNFPA promoviše  pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje i negu, uključujući planiranje porodice, zagovaranje  za siguran porođaj i zdravlje majki, iskorenjivanje rodno zasnovanog nasilja i štetnih praksi i  zalaganje za sveobuhvatno seksualno obrazovanje. 

Mi osnažujemo žene da upravljaju svojim telom tako što pružamo celokupan spektar usluga u  oblasti reproduktivnog zdravlja i podržavamo edukaciju o telu i pravima. Mi pomažemo  muškarcima da postanu promoteri rodne ravnopravnosti, da preuzmu jednaku odgovornost za  roditeljstvo i nauče da komuniciraju o seksualnom i reproduktivnom zdravlju. Mi osnažujemo  žene i devojčice i muškarce i dečake da usvoje zdrava ponašanja i da se pripreme za zdrave  odnose. Mi pomažemo državama da izmere i proprate autonomiju, da bi mogle da prate napredak  i ispune svoje obaveze u oblasti ljudskih prava. 

U čitavom regionu, države, civilno društvo i pojedinci zalažu se da telesna autonomija postane  stvarnost za sve. Vlada Severne Makedonije, na primer, donela je zakone koji jačaju rodnu  ravnopravnost i zaštitu od rodno zasnovanog nasilja, a jedna je od predvodnika globalne  Koalicije za akciju u oblasti telesne autonomije.

Od izuzetnog je značaja da se preduzmu mere da bi žene i devojčice širom Istočne Evrope i  Centralne Azije – žene poput Aizade Kanatbekove u Biškeku – mogle da idu ulicom bez straha  od zlostavljanja, napada, otmice ili ubistva. I da nam pomognu da ostvarimo svet u kojem vlada  veća pravda i blagostanje ljudi, na dobrobit svih nas. 

Alana Armitaž je direktorka regionalne kancelarije UNFPA za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju