30. jun 2020. godine– Svake godine milioni devojčica širom sveta podvrgnute su postupcima koji ih fizički i emotivno povređuju, a sa kojima su njihove porodice, prijatelji i zajednice u potpunosti upoznati i saglasni, navodi se u izveštaju „Stanje svetskog stanovništva 2020“, koji je danas objavila UNFPA, agencija Ujedinjenih nacija za seksualno i reproduktivno zdravlje.
Najmanje 19 štetnih postupaka, od „peglanja“ grudi do ispitivanja nevinosti, smatra se kršenjem ljudskih prava, navodi se u izveštaju UNFPA, koji se bavi trima koje se najčešće javljaju: genitalno sakaćenje žena, dečji brakovi i ekstremna nenaklonjenost ćerkama u korist sinova.
„Štetni postupci usmereni protiv devojčica uzrokuju duboke i trajne traume i lišavaju ih prava da ostvare svoj puni potencijal“, kaže izvršna direktorka UNFPA, dr Natalia Kanem.
Procenjuje se da će ove godine 4,1 miliona devojčica širom sveta biti podvrgnuto genitalnom sakaćenju. Danas će 33.000 devojčica mlađih od 18 godina biti prinuđeno na brak, obično sa mnogo starijim muškarcima. Takođe, davanje prednosti sinovima u odnosu na ćerke u nekim zemljama potpiruje rodno pristrasnu polnu selekciju ili ekstremno zanemarivanje devojčica nakon rođenja, što dovodi do neravnoteže u broju dečaka i devojčica. Rezultat toga je da „fali“ 140 miliona žena.
Kada je Srbija u pitanju, čak 57% devojčica u romskim naseljima udaje se pre osamnaeste godine, dok se skoro 17% uda pre nego što napuni 15. A mnogo više devojčica iz romskih naselja rađa pre osamnaeste godine u poređenju sa maloletnim devojčicama iz opšte populacije. Stopa rađanja adolescentkinja u romskim naseljima je 157 u poređenju sa 22 u opštoj populaciji.
Što se tiče izbegličke i migrantske populacije u Srbiji, istraživanje UNFPA i NVO Atina pokazalo je da preko polovine učesnica (52,4%) nije moglo da izabere kada i za koga će se udati. Prosečna starost kada su učesnice stupale u brak je 17,5 godina starosti, dok je najmlađa učesnica ušla u brak kada je imala samo 7 godina.
„Ovi štetni postupci imaju jedan zajednički uzrok: rašireno i uporno potcenjivanje devojčica i žena“, kaže Alana Armitadž, regionalna direktorka UNFPA za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju. „Ali vidimo da se društvene norme kreću u pravom smeru, a velika je šansa da ako svi radimo zajedno – vlade, civilno društvo, influenseri i uzori – možemo da postignemo da postupci koji povređuju devojčice budu deo prošlosti.“
Programi koji treba da promene diskriminatorske društvene norme su delotvorni za eliminisanje štetnih postupaka, ali ne smeju da budu usko usmereni samo na njih. Umesto toga, treba da se odnose na šira pitanja koja su u igri, uključujući i podređeni položaj žena i devojčica, njihova ljudska prava, kao i kako da se podigne njihov status i pristup mogućnostima, kaže se u izveštaju.
Na globalnom nivou, ukidanje dečjih brakova i genitalnog sakaćenja žena širom sveta moguće je za 10 godina ako se proširi rad na zadržavanju devojčica u školama duži period i na podučavanju devojčica životnim veštinama, i uključivanju muškaraca i dečaka u društvene promene. Izveštaj prikazuje da bi ulaganja od ukupno 3,4 milijarde dolara godišnje do 2030. godine ukinula ova dva štetna postupka i zaustavila patnju 84 miliona devojčica, koliko se procenjuje da je njihov broj.
Iako je ostvaren napredak širom sveta na ukidanju nekih štetnih postupaka, pandemija virusa KOVID-19 preti da unazadi situaciju. Nedavno je sprovedena analiza koja je otkrila da ako usluge i programi ostanu zatvoreni šest meseci, dodatnih 13 miliona devojčica može biti prinuđeno na brak, a još 2 miliona devojčica može biti podvrgnuto genitalnom sakaćenju od sad pa do 2030. godine.
Pandemija može pojačati rizik od prinudnih ranih brakova kao strategije porodica da olakšaju svoj ekonomski teret. A izolacija, zatvaranje škola i ograničavanje kretanja ometaju rutinske aktivnosti adolescentkinja i njihove sisteme podrške.
„Pandemija dovodi više devojčica u rizik i preti da ugrozi napredak koji smo postigli“, kaže Armitadž. „Moramo da udvostručimo naše napore i osiguramo da devojčice svuda mogu u potpunosti da uživaju svoja prava, da prave izbore o svom životu i svom telu“.
