Procenjuje se da oko 10% svetskog stanovništva - 650 miliona ljudi - živi sa invaliditetom. Osobe sa invaliditetom imaju iste potrebe u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja kao i osobe bez invaliditeta. Ipak, često se suočavaju sa preprekama u pristupu informacijama i zdravstvenim uslugama. Iako se sve više govori o ovim pitanjima, žene i devojke sa invaliditetom i dalje se suočavaju sa diskriminacijom i poteškoćama u pristupu zdravstvenoj zaštiti koja im je potrebna.
Ipak, uprkos ovim izazovima, postoje inspirativne priče o osnaženim i hrabrim osobamakoje ruše stereotipe i zaslužuju priznanje.
Maja, studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu, je oličenje ovakve hrabrosti. Kroz svoje iskustvo, postala je simbol osnaživanja za mnoge žene sa invaliditetom u svojoj zajednici. Kroz učešće u projektu koji se bavio unapređenjem seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava žena sa invaliditetom, sprovedenom od strane UNFPA i organizacije koja pruža podršku ženama sa invaliditetom …IZ KRUGA – VOJVODINA, Maja se afirmisala kao snažna zagovornica promena u ovoj oblasti.
"Na svom putu, naišla sam na brojne prepreke, posebno kada je u pitanju pristup zdravstvenoj zaštiti", deli Maja.
"Jednostavni zadaci poput zakazivanja medicinskog pregleda postaju strašni izazovi kada ne postoji opcija za zakazivanje putem SMS poruka. Često se oslanjam na organizacije za gluve da mi pomognu u ovom procesu."
Majino iskustvo osvetljava sveprisutne prepreke sa kojima se suočavaju žene sa invaliditetom prilikom pristupa zdravstvenoj zaštiti. Od fizičke nepristupačnosti objekata do neispunjene potrebe za prevodiocima za znakovni jezik tokom konsultacija, zdravstveni sistem često ne odgovara na njihove potrebe.
Upkos ovim izazovima, Maja ostaje čvrsta u svojem uverenju da je pravo svake žene da samostalno donosi odluke o sopstvenom telu.
"Kada sam našla dečka, moja porodica je izrazila zabrinutost zbog mogućnosti da imamo gluvo dete. Ali meni je najvažnija stvar zdravlje deteta, ne to da li može da čuje ili ne", tvrdi Maja.
Majina priča je prava slika otpornosti i odlučnosti žena sa invaliditetom u želji da ostvare svoja prava i promene društvene norme. Iako se suočava sa otporom svoje porodice i društva, ona ostaje nepokolebljiva u uverenju da invaliditet ne bi trebalo da diktira vrednost ili izbore jedne osobe.
Njena priča rezonuje sa nalazima studije "Seksualno i reproduktivno zdravlje žena i devojaka sa invaliditetom", koja ističe liberalne stavove žena sa invaliditetom u Srbiji kada je u pitanju seksualnost i planiranje porodice. Iako postoje društvene prepreke, većina ovih žena veruje u svoje pravo da donose odluke o svom seksualnom i reproduktivnom zdravlju.
Prema istraživanju, samo jedna od pet žena sa invaliditetom u Srbiji je o pitanjima seksualnosti razgovarala sa profesionalcima u savetovalištima, a jedna od deset sa nastavnicima ili edukatorima. Ovaj nedostatak otvorenog razgovora dodatno pogoršava već postojeći jaz u dostupnosti pouzdanih informacija, ostavljajući žene sa invaliditetom neinformisanim i nedovoljno pripremljenim da se nose sa ključnim aspektima svog seksualnog i reproduktivnog zdravlja.
Istraživanje takođe pokazuje da jedna od sedam žena sa invaliditetom u Srbiji nikada nije obavila ginekološki pregled, što ističe hitnu potrebu za inkluzivnijim praksama u zdravstvenoj zaštiti i većom dostupnosti zdravstvenih usluga za žene sa invaliditetom.
Upkos ovim izazovima, nada postoji. Kroz inicijative poput projekta "Unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava žena sa invaliditetom kroz jačanje kapaciteta za zagovaranje", koje sprovodi Populacioni fond Ujedinjenih nacija sa partnerima, postignut je napredak ka inkluzivnijem i pravičnijem društvu.
Kroz ovu inicijativu , održavane su edukativne radionice za žene sa različitim vrstama invaliditeta u Srbiji. Ove radionice nisu samo imale za cilj da povećaju znanje o seksualnim i reproduktivnim pravima i rodno zasnovanom nasilju, već i da osnaže učesnice da zagovaraju svoja prava u lokalnim zajednicama. Ojačanih kapaciteta i znanja da zahtevaju bolji pristup zdravstvenim uslugama za seksualno i reproduktivno zdravlje, žene sa invaliditetom u Rumi, Nišu, Užicu, Pančevu i Kovinu su stupile u kontakt sa lokalnim pružaocima usluga i medijima kako bi zahtevale svoja prava.
Žene sa invaliditetom odbijaju da budu ćute ili ostanu zapostavljene u borbi za ostvarivanje seksualnih i reproduktivnih prava. One su sve glasnije, a njihove priče se sve glasnije čuju , oblikujući nove narative i zahtevajući jednakost za sve. U njihovoj hrabrosti i otpornosti leži nada za budućnost u kojoj će svaka žena moći da ostvari svoja prava i živi dostojanstveno.
