Oni se nazivaju povratnici, ljudi koji se vraćaju u svoje matične zemlje nakon što su emigrirali. Neki delovi centralne i istočne Evrope — pod pritiskom niskih stopa fertiliteta i visokih stopa emigracije — rade na tome da motivišu emigrante da se vrate kući, kako bi se povećao broj stanovnika i razvijala demografski otporna društva.
Balkanska dijaspora je, na primer, ogromna. Kako se procenjuje, 53 procenta ljudi rođenih u Bosni i Hercegovini, 45 procenata ljudi rođenih u Albaniji i 12 procenata ljudi rođenih u Srbiji živi van svojih zemalja (Migration Data Portal, 2021.). Zato i ne čude brojni pokušaji koje ove države preduzimaju kako bi motivisali ljude da se vrate u matične države.
Program „Biram Hrvatsku“ nudi subvencije u iznosu do 26.000 evra za one koji se vrate i pokrenu biznis. Srbija ima sofisticiranu kombinaciju poreskih olakšica, pomoći pri pokretanju startapa i atraktivnih tehnoloških parkova, a program PARE 1+1 u Moldaviji duplira sva privatna ulaganja u nove biznise koje pokreću povratnici.
„Dobila sam pomoć od tri različita programa u Moldaviji“, kaže Irina Fusu, oralni hirurg koja se vratila nakon pet godina boravka u Rusiji. „Pomoć nije bila samo u vidu novca. Ja sam lekarka po profesiji i ne snalazim se najbolje u oblasti mendžmenta. Uz podršku Vlade uspešno sam završila kurseve o osnovama poslovanja.“ Njena stomatološka klinika „Da Vinči“ osvojila je 2020. godine nagradu za „najbolju stomatološku kliniku“.
Nacionalne vlade nisu jedine koje pomažu ljudima da se vrate. U Srbiji, Tačka povratka je nevladina organizacija čija je misija da stvori bolje okruženje za povratnike. „Kada sam odlučila da se vratim u Srbiju, obratila sam se Tački povratka“, kaže Ivana Zubac, finansijska kontrolorka koja je 20 godina provela u zapadnoj Evropi. „Okušala sam sreću da vidim kako stvari stoje ovde i moj kvalitet života je sada mnogo bolji“. Ivana sada pruža mentorsku podršku novim povratnicima u Srbiju.
U Srbiju se vratila i Jelena Perić, pedijatrijska sestra koja je u Minhenu radila od 2011. godine. Dobila je podršku iz još jednog izvora: nemačke razvojne agencije GIZ. „Želela sam da pomognem porodicama da steknu veća znanja o dojenju, koje u Srbiji nije baš popularno“, ističe Jelena.
Mnoge zemlje takođe traže dugoročna rešenja. Kada ljudi imaju pristojan životni standard, sigurne poslove, dobro obrazovanje za svoju decu, pristojnu zdravstvenu zaštitu i podsticajno okruženje, manje je razloga da te stvari traže u inostranstvu.
Senad Šantić smatra da jači privatni sektor takođe pomaže da se zadrže mladi talenti. Senad vodi ZenDev, IT kompaniju u Mostaru u Bosni i Hercegovini i veruje da će prilike za zapošljavanje, poput onih koje nude ZenDev i slične kompanije, pomoći u sprečavanju odlaska mladih ljudi u inostranstvo.
„Ideja je“, kaže Senad, „da kod kuće imamo uslove koji će preduprediti da mladi ljudi uopšte požele da odu“.
