Oko 8 posto ljudi u Srbiji ima neku vrstu invaliditeta- to je skoro 600 hiljada ljudi, od kojih su većina žene. Osobe sa invaliditetom suočavaju se sa jedinstvenim, višedimenzionalnim izazovima, posebno kada su im potrebne informacije i usluge u vezi sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem i pravima kao i sprečavanju i odgovoru na rodno zasnovano nasilje. Često su osuđivani ako žele da budu u vezama, da se venčaju ili da imaju decu.

Rezultati studije koju je sproveo UNFPA zajedno sa Organizacijom za podršku ženama sa invaliditetom ... IZ KRUGA - VOJVODINA pokazuju da jedna petina žena sa invaliditetom teško dolazi do potrebnih zdravstvenih usluga. Svaka sedma žena sa invaliditetom nikada nije bila na ginekološkom pregledu, dok svaka četvrta nije zadovoljna uslugama zdravstvene zaštite koje se odnose na seksualno i reproduktivno zdravlje. Mnoge od njih nailaze na prepreke u pristupu zdravstvenim ustanovama i suočavaju se sa negativnim stereotipima koje prema njima imaju profesionalci.

Socijalno okruženje i predrasude sprečavaju mnoge da imaju porodice i decu, pa samim tim, samo jedna od četiri žene sa invaliditetom u Srbiji ne vidi prepreke u svom okruženju jer su se izborile za svoje pravo da o tome samostalno i slobodno odlučuju ili imaju podršku u svojoj porodici.

Osnažene da naprave promenu

Ove godine, UNFPA zajedno sa Iz Kruga Vojvodina pokrenuo je projekat u 5 opština u Srbiji koji ima za cilj da osnaži nacionalne kapacitete i pruži integrisane usluge reproduktivnog zdravlja ženama sa invaliditetom. Žene iz Raške, Valjeva, Užica, Temerina i Vranja uče o reproduktivnim zdravlju i pravima, ukazuju na barijere i traže lokalna rešenja.

I pandemija Kovid 19 u tome ih nije sprečila. Uspele su da preraspodele svoje snage i započnu promene.

Pet žena koje su udružile snage sa ostalim ženama u svojim zajednicama kako bi stvarale promene

Monika Žunji iz Temerina ima 26 godina i ima master diplomu iz primenjene matematike. Ona je aktivna u lokalnim organizacijama koje podržavaju ljude sa invaliditetom. U okviru ovog projekta ona je bila autorka kratkog filma kojim je zabeležila prepreke sa kojima se žene sa invaliditetom susreću kada pristupaju uslugama seksualnog i reproduktivnog zdravlja i koji je započeo razgovor u krugovima lokalne vlasti.” Projekat je doprineo tome da malo izađem iz svoje zone komfora, da srušim predrasude koje sam i sama imala o sebi - da nisam sposobna da budem voditeljka i da, zbog mog otežanog pričanja, vođenje nekog tima nije „moj svet". Kroz lokalno delovanje i snimanje filmova, naučila je dosta o strpljenju kao i kako da ima više razumevanja za ljude kojima je potrebna neka vrsta pomoći.

“Naš život nije uvek lak, imamo puno problema, ali uvek vredi da se borimo za naša prava, jer možda baš naša mala borba nekome puno znači da skupi hrabrost i dobije priliku da bude deo najvećeg čuda na svetu - da donosi novi život na svet”

Gordana Stojanović živi u Vranju. Zajedno sa ostalim ženama iz svog grada uspele su da, za manje od godinu dana, vrate u upotrebu hidraulični ginekološki sto koji će koristiti za ginekološke preglede žena sa invaliditetom, kao i da naprave film o preprekama sa kojima se suočavaju u Vranju. Zahvaljujući njima, u Vranju je usvojen lokalni memorandum koji stavlja u fokus potrebe žena sa invaliditetom tokom, ali i nakon pandemije.  S obzirom na to da dolazi sa juga Srbije gde su žene tradicionalno u senci muškaraca kao što kaže, a seksualno i reproduktivno zdravlje je često tabu tema, ona se sada oseća samouvereno da otvoreno priča o temama o kojima ranije nije mogla.

“Žene sa invaliditetom se vrlo često osećaju kao građanke drugog reda, beskorisne za društvenu zajednicu i potrebno je da ulože više napora od uslovno „zdravih“ ljudi da pokažu da su i one sposobne za seksualno i reproduktivno funkcionisanje”

Ana Đokić iz Užica često se suočavala sa poteškoćama u dobijanju pravih informacija. Za njenu porodicu seksualno i reproduktivno zdravlje bilo je tabu tema, dok je okolina mislila da osobe sa invaliditetom poput nje ne bi trebalo da imaju seksualni život. Zbog Kovida, Ana i druge žene iz Užica pohađale su sesije o zastupanju i reproduktivnom zdravlju i pravima preko Zoom platforme, što je za mnoge od njih bilo novo iskustvo. Ove godine uspele su da pokrenu dijalog sa lokalnim vlastima u Užicu o tome kako unaprediti status žena sa invaliditetom.

“Važnost projekta za mene ogleda se u tome što sam dobila dodatno samopouzdanje za rešavanje konkretnih prepreka kada je u pitanju zdravstvena zaštita. Informiši se, nasmej se, pokreni se! Uspećeš!”

Dušica Sretenović iz Raške svaki put kada ode na ginekološki pregled naiđe na prepreku. Veliki razlog je to što ne postoji hidraulični sto, a zbog njenog invaliditeta posebno je izazovno pristupiti redovnom stolu. Sa ostalim ženama, Dušica je mapirala barijere poput ove. Zalagale su se za rešenja kod lokalnih donosioca odluka, nudile nove ideje i inicijative za rešavanje svojih problema. Zahvaljujući njima, lokalne vlasti podržale su ideju o nabavci hidrauličnog stola. 

“Priča o seksualnim i reproduktivnim pravima nije tabu... i ja imam pravo da tražim, a država je u obavezi da mi ostvari prava koja se ticu seksualnog i reproduktivnog zdravlja”

Marija Šofranac živi u Valjevu. Sa ženama u svom gradu pohađala je radionice i otkrila da su online događaji dali posebni šarm. Sada želi da promeni stvari u Valjevu. Po prvi put na dnevni red stavljaju seksualno i reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom. 

“Postoji predrasuda prema korisnicama invalidskih kolica, da se kao takve ne možemo ostvariti kao supruge, majke...ne pruža nam se šansa ili veoma retko.”

Usvajanjem Nacionalnog programa očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja u 2017. godini, Srbija je postala jedna od prvih zemalja koja je nacionalne prioritete uskladila sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti. U Programu se ističe da osobe sa invaliditetom u praksi nailaze na brojne prepreke i predrasude koje otežavaju ostvarivanje prava na seksualno i reproduktivno zdravlje. Tri godine kasnije, UNFPA podržava sprovođenje Nacionalnog programa i inovativnih rešenja koja omogućavaju ženama i mladima u Srbiji da slobodno donose odluke u vezi sa reproduktivnim zdravljem i da žive život bez nasilja kako bi ispunili svoje ciljeve.