Beograd, 13. decembar 2024. godine – Zabeležen je napredak u unapređenju kvaliteta života mladih u Srbiji u prvoj godini sprovođenja Strategije za mlade 2023-2030, pokazuju podaci iz Indeksa blagostanja mladih koji je danas predstavljen. Indeks blagostanja mladih je inovativan alat za godišnje praćenje napretka u sprovođenju Strategije za mlade, koji se po prvi put koristi u Srbiji i regionu.
Sa 108 indikatora na nacionalnom nivou i 98 na lokalnom nivou, Indeks blagostanja mladih daje sveobuhvatnu sliku napretka u ostvarivanju ciljeva Strategije i unapređivanju položaja mladih u Srbiji i omogućava detaljno praćenje različitih aspekata života mladih na svim nivoima. Razvijen je sa ciljem da pruži pouzdane podatke kao osnovu za kreiranje i praćenje realizacije omladinske politike, ali i da podstakne saradnju između svih aktera koji su uključeni u rad sa mladima. Vrednost Indeksa blagostanja mladih se svake godine ocenjuje „skor-om“ koji može da se kreće u vrednostima od 0 do 100, i meri se u odnosu na stanje pre početka realizacije Strategije. U 2023. godini ostvarena je indeksna vrednost od 29,22,što predstavlja odlične rezultate jer to znači da je u prvoj godini sprovođenja Strategije ostvareno više od četvrtine željenih promena. Očekuje se da će skor Indeksa kontinuirano rasti kroz godine sa tendencijom da ostvari maksimalnu ciljanu vrednost u 2030. godini.
Podaci za izračunavanje Indeksa prikupljaju se iz statističkih i administrativnih izvora, kao i kroz godišnje istraživanja o položaju mladih uz blisku saradnju sa Republičkim zavodom za statistiku, jedinicama lokalne samouprave, kancelarijama za mlade i drugim partnerima.
Složeni indeksi su praktičan alat za praćenje stanja u jednoj oblasti ili u jednoj ciljnoj grupi kakvi su mladi. Pomoćnica ministra turizma i omladine, Ivana Antonijević, istakla je „Zajednički cilj svih nas jeste da se obezbedi što bolji uvid u položaj mladih na lokalnom nivou, što će doprineti većoj participaciji i aktivizmu mladih u jedinicama lokalne samouprave, s obzirom na to da nam je pripritet lokalna omladinska politika. Zato mi je veoma drago što su danas ovde sa nama i predstavnici gradskih uprava, i koordinatori kancelarija za mlade, kao i predstavnici organizacija i udruženja mladih i za mlade i njihovih saveza”.
„Indeks blagostanja mladih predstavlja most između nacionalnih strateških ciljeva, lokalnih potreba i Ciljeva održivog razvoja. Omogućava mladima da ostvare svoj potencijal i aktivno doprinose svojim zajednicama. Sigurni smo da će ovaj alat biti od izuzetnog značaja svima koji rade na poboljšanju položaja mladih“, izjavila je šefica kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji, Borka Jeremić.
Rezultati Indeksa pokazuju da je, na nacionalnom nivou zabeležen porast broja mladih koji se bave preduzetništvom kao i udela mladih žena preduzetnica na 31,3 odsto. Stopa nezaposlenosti mladih je smanjena sa 19,4 na 17,5 odsto u 2023. godini, a zabeležen je i porast u broju sertifikovanih omladinskih radnika. U padu su stopa rizika od siromaštva mladih, i stopa mladih starosti od 15-30 godina koji su nezaposleni a nisu ni u sistemu obrazovanja (NEET), koja je u 2023. godini iznosila 15,6%. Smanjen je i udeo mladih koji se izjašnjavaju da su im nezaposlenost i ekonomski problemi najveći problemi sa kojima se suočavaju. Došlo je i do povećanja broja udela mladih koji su koristili usluge u omladinskim prostorima kao i broja aktivnih omladinskih organizacija.
Istovremeno, rezultati Indeksa su ukazali na oblasti koje zahtevaju dodatna ulaganja, kao što su poboljšanje prostornih kapaciteta i usluga za mlade, veće učešće mladih u donošenju odluka i stvaranje zdravog i bezbednog okruženja za mlade.
Osim na nacionalnom nivou, Indeks blagostanja mladih meri se i u 17 lokalnih zajednica: Subotici, Sremskoj Mitrovici, Sečanju, Kragujevcu, Šapcu, Novom Pazaru, Priboju, Nišu, Leskovcu, Zaječaru, Knjaževcu, Čačku, Užicu, Vranju, Svilajncu, kao i beogradskim opštinama Palilula i Obrenovac. Na taj način, Indeks omogućava dublji uvid u specifične izazove i mogućnosti u svakoj lokalnoj sredini.
Na lokalnom nivou, Indeks blagostanja mladih pokazuje da treba više raditi na dostupnosti kulturnih sadržaja, finansijskom i stambenom osamostaljivanju, promociji preduzetništva i socijalnog preduzetništva i stvaranju novih mogućnosti za ispoljavanje talenata i kreativnosti mladih na lokalu.
Direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac, Ana Košel, istakla je da se Fondacija već dugi niz godina zalaže za unapređenje dostupnosti podataka o mladima. „Indeks blagostanja mladih predstavlja konkretan i praktičan alat koji nam omogućava da se bolje razumeju potrebe mladih i da se resursi i aktivnosti, kako državnih institucija, tako i donatora i organizacija civilnog društva, usmere tamo gde su najpotrebniji“, navela je Košel.
Merenje Indeksa blagostanja mladih realizovano je u okviru programa „PRO - Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“, koji sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji (UNOPS, UNICEF, UNFPA, UNEP) u saradnji sa Vladom Republike Srbije i uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske.
„Uspeh i održivi razvoj lokalnih zajednica direktno zavise od njihove sposobnosti da neguju blagostanje mladih. Indeks blagostanja mladih je prava vrsta alata za pružanje uvida u to šta mladi ljudi misle; sa kojim se preprekama suočavaju i šta im nedostaje da doprinesu rastu i otpornosti svojih lokalnih zajednica”- dodala je Melina Papageorgiu, šefica Odeljenja za dobro upravljanje Ambasade Švajcarske.
Još neki od zaključaka prvog Indeksa blagostanja mladih su da bi trebalo unaprediti informisanost mladih o mogućnostima da učestvuju u procesu donošenja odluka koje ih se tiču, i podstaći ih da u njima učestvuju, ohrabriti mlade da odlaze na redovne preventivne preglede, obezbediti bolju podršku u razvoju potencijala i kompetencija mladih i aktivnije promovisati podsticajne mere stambene politike za mlade.