Evropa je usred demografske tranzicije sa dugoročnim posledicama. Ljudi imaju manje dece, žive sve duže i imaju zdraviji život. Mnogi se kreću od zemlje do zemlje, tragajući za boljim prilikama. Jedna od posledica je ubrzano starenje evropskog stanovništva. Već danas jedan od četvoro Evropljana ima više od 60 godina. Do 2050. godine više od trećine stanovništva na našem kontinentu biće u toj starosnoj grupi. Broj stanovnika se u nekim zemljama smanjuje, posebno u centralnoj i istočnoj Evropi, gde su stope fertiliteta naročito niske, mnogi ljudi napuštaju svoje zemlje da bi radili negde drugde, a države nisu u stanju – ili nisu spremne – da privuku imigrante.

Ove demografske promene često se opisuju kao kriza. Ipak, osnovni faktori koji pokreću ove promene su, na mnogo načina, razlog za slavlje. Stanovništvo stari jer su ljudi zdraviji i duže žive. Stope fertiliteta su niže –izmedju ostalog i zato što su žene angažovanije i imaju više uloga, izbora i mogućnosti. Broj stanovnika se u nekim područjima smanjuje jer ljudi imaju veću slobodu da izaberu gde žele da žive i da rade. Ipak, suočavanje sa efekatima demografskih promena nije jednostavno. Sve je manji broj radno sposobnih ljudi a sve veći broj korisnika penzija i socijalnih primanja. Sistemi socijalne zaštite su pod ogromnim pritiskom, a održavanje infrastrukture i usluga u sve slabije naseljenim ruralnim regionima postaje sve skuplje.

Ovo nisu egzistencijalne pretnje. Ali jesu izazovi na koje treba odgovoriti. Dobra vest je da je sve veći konsenzus oko uspešnih i neuspešnih odgovora na efekte demografskih promena. Više pažnje, naročito u istočnoj Evropi, usmereno je na podizanje stope fertiliteta, a države pokušavaju da obezbede finansijske podsticaje da bi podstakle ljude da imaju više dece. Dokazi koje mi imamo ukazuju da im to ne polazi za rukom: stope rađanja mogu da se povećaju kratkoročno, ali uopšteno gledano, ukupan broj dece koje žene imaju tokom svog života jedva da se menja. Čak i tamo gde stope fertiliteta porastu, promene su male, a ni jedna zemlja u Evropi, čak ni one koje ulažu najveći procenat svog BDP-a u podršku porodicama, nisu ni blizu stope koja bi obezbedila stabilizaciju broja stanovnika, a naročito rast. To ne znači da ne treba podržavati porodice. Naprotiv, pametne mere koje olakšavaju mladima da zasnuju porodicu od suštinskog su značaja i omogućavaju ljudima da imaju broj dece koji žele. Za to je potrebno otkloniti mnogobrojne prepreke sa kojima se ljudi suočavaju kada donose odluke o deci: ekonomsku nesigurnost, visoku cenu stanovanja, sve učestalije probleme sa plodnošću, nodovoljno pristupačnih kapaciteta za brigu o deci, kao i očekivanje da će žene odustati od svoje karijere i same nositi teret brige o porodici.

Ono što je, šire gledano, imalo uspeha u odgovoru na demografske promene jeste definisanje seta sveobuhvatnih politika fokusiranih na ljude i čvrsto utemeljenih na dokazima, koje
odgovaraju na mnoge društvene, ekonomske, političke i kulturne faktore koji utiču na odluke ljudi i njihove izbore u vezi sa životom i budućnoscu. Ako im se pristupi na pravi način, demografske promene mogu da otvore prilike za inovacije koje mogu da povedu države u prosperitetniju budućnost. U centralnoj i istočnoj Evropi, mesta kao što su Kljuj u Rumuniji ili Beograd u Srbiji postala su veliki centri novih tehnologija koji privlače nadarene pojedince iz zemlje i inostranstva.
Širom Evrope, emigranti koji su radili i živeli u drugim evropskim zemljama su se vratili kućama zbog pandemije Kovida-19 i sa sobom doneli dragocene veštine, znanje i veze. Ruralna područja doživljavaju obnovu jer digitalni nomadi u njih odlaze u potrazi za zelenijim, manje stresnim okruženjem, prilagođenom porodičnom životu. Države eksperimentišu sa načinima da iskoriste doprinos starijih osoba i da ih bolje integrišu u ekonomiju i u društvo. Tržišta rada i javni život otvaraju se sve više – za žene, manjine i druge marginalizovane grupe – da bi se iskoristili ovi dosad nedovoljno korišćeni resursi. Sve to otvara mogućnosti za države da bolje odgovore na demografske izazove.
Zajedno sa Vladom Bugarske, UNFPA okuplja predstavnike država i idejne lidere širom Evrope na konferenciji na visokom nivou u Sofiji, u Bugarskoj, 1. i 2. decembra 2021. godine, da diskutuju o inovativnim rešenjima i otvore Dekadu demografske otpornosti. Nadamo se da će ova konferencija biti prekretnica u nastojanjima Evrope da oblikuje svoju demografsku budućnost i nađe način da njene države napreduju u svetu brzih demografskih promena.

Vreme je da se napusti narativ anksioznosti i propasti koji već dugo dominira kada se govori o demografskim promenama i da se one posmatraju kao prilika da se izgrade inkluzivnija, raznovrsnija i naposletku jača i u svakom smislu prosperitetnija društva.

Alana Armitaž, direktorka Regionalne kancelarije UNFPA za istočnu Evropu i centralnu Aziju