Pandemija Kovid-19 je ugrozila javno-zdravstvene sisteme, i uslovila je Vlade širom sveta da uvedu do sada neviđene mere, uključujući  zabranu kretanja i naredbe o ostajanju kod kuće. Iskustva iz prethodnih epidemija pokazuju da bi ova kriza mogla da ima ozbiljan negativan efekat na žene i devojčice. Žene su disproporcionalno zastupljene u sektorima zdravstvene i socijalne zaštite, što povećava rizik od izlaganja virusu. Stres, ograničenje kretanja i ugrožena egzistencija takođe povećavaju ranjivost žena i devojčica, naročito kad su u pitanju rodno zasnovano nasilje i eksploatacija. Ukoliko zdravstveni sistem preusmeri sredstva sa usluga seksualnog i reproduktivnog zdravlja,  pristup uslugama planiranja porodice, antenatalnoj zdravstvenoj zaštiti i drugim ključnim uslugama  zdravstvene zaštite u oblasti reproduktivnog zdravlja - mogao bi biti ugrožen.

Stoga Populacioni fond UN-a, u zemljama gde je to najpotrebnije, distribuira zaštitnu opremu za zdravstvene radnike i radnice i podržava zdravstveni i sistem socijalne zaštite. UNFPA takođe podržava napore da se što sazna o virusu i njegovim posledicama, kako bi se na najbolji način pomoglo najugroženijima.
 

Da li su trudnice u povećanom riziku od Kovida 19?

Još uvek ne postoji dovoljno podataka o uticaju Kovida-19 na trudnoću i novorođenčad. Generalno, nizak je rizik da se kod trudnica razvije težak oblik bolesti Kovid-19. Ipak, skorije studije pokazuju da su trudnice, u poređenju sa ženama iste dobne grupe koje nisu trudne, u većem riziku da budu hospitalizovane na intenzivnoj nezi ili da im bude potrebna mehanička ventilacija ako se razbole od Kovida-19.

Trudnice starosti preko 35 godina, naročito one koje imaju indeks telesne težine 30 ili veći, kao i one sa već postojećim zdravstvenim problemima, uključujući  visok krvni pritisak i dijabetes, su u većem riziku da se kod njih razvije ozbiljniji oblik bolesti koji zahteva hospitalizaciju.

Većina trudnica kod kojih se razvija teži oblik  bolesti je u trećem trimestru trudnoće. Stopa prevremenih porođaja je veća kod trudnica koje imaju Kovid-19 nego kod onih koje nemaju. S obzirom na to da trudnice inače prolaze kroz fizičke promene koje mogu da ih učine ranjivijim za respiratorne infekcije,  treba ih tretirati kao najveći prioritet. 

Dokazi o vertikalnoj transmisiji (prenosu Kovida-19 sa majke na dete) još uvek nisu sasvim utvrđeni i jasni. Ipak, moguće je dati konkretne sugestije o zdravstvenoj zaštiti trudnica, i postporođajnom oporavku majki i beba tokom pandemije. 

Trudnice koje se javljaju zdravstvenim ustanovama, moraju biti odvojene od potvrdjenih kovid-19 slučajeva zbog sprečavanja transmisije virusa. Sve trudnice, bez obzira na to da li imaju Kovid-19 ili ne, treba da budu ohrabrene od strane pružaoca zdravstvenih usluga da slobodno pristupaju i u punoj meri koriste zdravstvene usluge antenatalne zaštite, porođaja, bezbednog abortusa, post-natalne zdravstvene zaštite ili zdravstvene zaštite  nakon abortusa.

Da li treba trudnice da se vakcinišu protiv kovida-19?

Trenutno ne postoji dovoljno dokaza da bi se preporučila rutinska vakcinacija protiv Kovida-19 u toku trudnoće.

Od januara 2021. godine Svetska zdravstvena organizacija je preporučila da trudnice ne koriste Modernu ili Fajzer Bio-Tech vakcinu, osim ako se proceni da su u konkretnom slučaju benefiti od vakcinacije veći od potencijalnih rizika, kao recimo u slučaju trudnica koje su zdravstvene radnice ili trudnice sa komorbitetima koji povećavaju rizik od razvoja najtežih oblika Kovida-19.

Svetska zdravstvena organizacija nema preferencu prema određenom tipu vakcine za trudnice, kao ni za ostatak populacije.
Ženama je preporučeno da se o  prednostima i rizicima vakcinacije posavetuju sa svojim izabranim lekarom ili izabranim ginekologom kako bi donele najbolju odluku.

Da li nove majke koje imaju simptome Kovida-19 treba da doje svoju novorođenčad? Da li treba da budu odvojene od njih?

Trenutno ne postoje dokazi o tome da žena sa simtomima Kovida-19, koja se nedavno porodila, treba da bude odvojena od svoje bebe.  Svim majkama i bebama, bez obzira na njihov Kovid-19 status, treba podrška da ostanu zajedno, uspostave dojenje i održavaju kontakt kože-na-kožu.

Kako UNICEF prenosi: “Uzimajući u obzir korist od dojenja i zanemarljivu ulogu majčinog mleka u procesu transmisije drugih respiratornih virusa, majka može da nastavi dojenje, uz poštovanje neophodnih preventivnih mera.

Majke sa simptomima, koje se osećaju dovoljno dobro da mogu da doje, trebalo bi da nose masku kada su blizu svoje bebe (uključujući i tokom hranjenja), da peru ruke pre i posle kontakta sa bebom, i da dezinfikuju kontaminirane površine.

Ukoliko je majka isuviše bolesna da bi dojila, trebalo bi da bude ohrabrena da izmlaza mleko koje kasnije može biti dato novorođenčetu — uz obavezno nošenje maske, pranje ruku pre i posle kontakta sa detetom, kao i dezinfekciju kontaminiranih površina.

Da li su stope nasilja u porodici u porastu kao rezultat pandemije Kovid-19?

Generalno je teško doći do pouzdanih podataka o rodno zasnovanom nasilju, a situacija se svuda u svetu usložnjava zbog promena nastalih usled pandemije Kovid-19.  Zato ne postoji jasan uvid u to kako se stope rodno zasnovanog nasilja menjaju tokom pandemija. Ali ima mnogo razloga za zabrinutost.

Prethodne epidemije ukazale su na to da se žene i devojčice suočavaju sa većim rizikom od nasilja od strane intimnog partnera ili drugih formi porodičnog nasilja usled povećanih tenzija u domaćinstvu. Finansijske posledice epidemije takođe povećavaju rizik od drugih vrsta rodno zasnovanog nasilja, poput seksualne eksploatacije i zlostavljanja. 

Ovo je naročito izraženo u pandemiji Kovid-19, koja je rezultirala do sada neviđenim restrikcijama kretanja. Postoji realna opasnost za žene i devojčice koje su primorane da budu u izolaciji sa nasilnicima, kao i zabrinutost za to da li one uopšte mogu i na koji način da potraže pomoć. Ključne usluge u zdravstvenom sistemu, uključujući kliničko zbrinjavanje silovanja, psihološka pomoć i dalje upućivanje na službe zaštite, mogu biti nedostupne kada je zdravstveni sistem preopterećen slučajevima Kovid-19.

Zdravstveni radnici/e moraju da budu opremljeni veštinama i sredstvima da onima koji su preživeli rodno zasnovano nasilje, pruže zdravstvenu zaštitu koja je senzitivna, poverljiva i puna poštovanja. 

Na koji način brinemo o trudnicama zaraženim Kovidom-19?

Sve žene bi trebalo da imaju osiguran pristup uslugama antenatalne zdravstvene zaštite, porođaja, i sigurnog abortusa - u skladu sa zakonom, kao i uslugama postporođajnog oporavka i oporavka posle abortusa.

Populacioni fond UN-a se svuda u svetu zalaže da svaka trudnica kod koje postoji sumnja ili je potvrđen Kovid-19, kao i svaka trudnica koja mora da provede vreme u izolaciji, ima pristup adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti. To uključuje testiranje, preventivne preglede, upućivanje na druge odgovarajuće zdravstvene usluge, obezbeđivanje sigurnog porođaja i brige o novorođenčetu, kao i pristup uslugama mentalnog zdravlja i psihološke podrške. Takođe, zdravstveni sistem mora da bude spreman da reaguje na komplikacije koje se mogu javiti kod majki ili novorođenčadi.

Populacioni fond UN-a se takođe zalaže da se osigura da su sve žene posle porođaja, a koje imaju Kovid-19 ili su se oporavile od njega, postupno informisane i savetovane o bezbednom dojenju i prigodnim merama zaštite od prenosa zaraze Kovid-19.