Go Back Go Back
Go Back Go Back
Go Back Go Back

Starenje i digitalna uključenost

Starenje i digitalna uključenost
Starenje i digitalna uključenost

Publisher

Number of pages

63

Author

Nataša Todorović, Milutin Vračević, Goran Bašić, Nataša Miljković, Branka Matijević

Publication

Starenje i digitalna uključenost

Publication date

16 December 2019

Download Icon

Publikacija „Starenje i digitalna uključenost – polazna studija sa preporukama“ nastala je u okviru projekta „Pristup starijih osoba informacionim i komunikacionim tehnologijama“ Crvenog krsta Srbije u saradnji sa Institutom društvenih nauka a uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), 2019. godine. Istraživanjem je obuhvaćeno po deset starijih osoba iz 29 opština u Srbiji sa ciljem da se utvrdi stepen digitalne uključenosti starijih osoba u Srbiji, konkretno njihova svest o postojanju različitih onlajn servisa i učestalost njihovog korišćenja. Dodatno, organizovane su i četiri fokus grupe sa ukupno 42 učesnika za potrebe kvalitativne komponente istraživanja.

Rezultati pokazuju da stariji najčešće koriste internet za komunikaciju sa članovima porodice, putem aplikacija kao što su Viber ili Skype, pogotovo ako im deca žive u inostranstvu. Za ovim sledi igranje šaha ili gledanje video-sadržaja na internetu i čitanje vesti. Većina učesnika istraživanja nije bila svesna portala eUprava i njegovih usluga a veoma mali broj ga je ikada koristio. Ni jedan od ispitanika nikada nije koristio digitalnu aplikaciju Moj doktor da zakaže lekarski pregled niti samostalno koristio bilo koju e-banking aplikaciju. Kao razlog za ovakav stepen digitalne isključenosti navode se nedovoljno znanje o postojećim uslugama i načinima njihovog korišćenja, nepoverenje u sopstvenu digitalnu pismenost i mogućnost snalaženja sa uputstvima, niski prihodi zbog čega stariji ne kupuju računare a korišćenje aplikacija na pametnim telefonima im je isuviše komplikovano, želja za socijalnim kontaktom i odsustvo interesovanja za internet uopšte. U totalu, 43% ispitanika uopšte ne koristi internet a 90% onih koji ga koriste ne koriste digitalne usluge koje se na njemu nude. Ovo znači da postoji rizik da će daljim migriranjem ovih usluga na internet mnoge starije osobe biti isključene jer će im pristup biti otežan, a ovo pogotovo važi za one sa nižim nivoom obrazovanja i nižim prihodima, što će opet uveliko uticati na promenu kvaliteta njihovog života u negativnom smeru. Ukoliko se uz razvoj digitalne tehnologije ne bude vodilo računa i o pravu starijih osoba da budu digitalno informisane, digitalno edukovane i digitalno uključene, ova grupa ostaće bez mnogih prava koja im pripadaju.