Decenijama se kvalitet porođajne nege merio pre svega objektivnim ishodima (stopa smrtnosti ili fizički pokazatelji zdravlja porodilja/odojčadi), dok je subjektivno iskustvo porođaja generalno ignorisano ili smatrano nebitnim. Nedavno je došlo do zaokreta ka priznavanju značaja subjektivnog iskustva žena za adekvatnu procenu, kao i za poboljšanje zdravstvene
zaštite žena. Brojne studije koje ukazuju na relevantnost iskustva porođaja za postporođajne ishode kao što su postnatalna depresija, anksioznost i posttraumatski stresni poremećaj, svakako su doprineli ovoj promeni.
Srbija je potpisnica značajnih međunarodnih konvencija i deklaracija3 usmerenih ka rodnoj ravnopravnosti i ukidanju svih oblika nasilja nad ženama. Ovi dokumenti poslužili su i kao polazna tačka međunarodnim agencijama poput Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za formulisanje akcija i preporuka u kojima se unapređenje ženskog reproduktivnog zdravlja tretira kao suštinski značajno za ostvarivanje ne samo ljudskih prava žena, već i za unapređenje globalnog zdravlja i razvoja.
Pored akreditacionih standarda, bilo je i uspešnih pokušaja razvoja vodiča za dobru kliničku praksu tokom trudnoće i porođaja, namenjenih postavljanju standarda za rad lekara i babica.Važno je napomenuti da su ovi vodiči stari 15 i više godina. Glavni cilj bio je unapređenje kvaliteta zdravstvene nege putem razvoja nacionalnih standarda, smernica i protokola. Kliničke preporuke najrelevantnijih vodiča iz serije Vodiči za babice i lekare: Fiziološki porođaj, Opšti principi komunikacije sa trudnicama, porodiljama i njihovim porodicama i Opšti principi nege i lečenja u porodilištu iz 2009. godine, kao i Zdravstvena zaštita žena tokom trudnoće iz 2005. godine, zasnivaju se na u to vreme važećim empirijskim i kliničkim nalazima, kao i na prihvaćenim etičkim smernicama u drugim oblastima medicinske nege. Već duže vreme ove smernice široko su prihvaćene i primenjene u svakodnevnoj medicinskoj praksi u većini zemalja zapadnog sveta. Neke od njih je SZO unapredio i uskladio sa aktuelnim empirijskim i medicinskim nalazima, pa je u skladu sa tim neophodno revidirati i unaprediti i domaće vodiče.
Tokom 2021. godine usvojen je novi pravilnik o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite i proveri kvaliteta stručnog rada, čiji se član 12. upravo odnosi na ginekologiju i akušerstvo.
Značajno je pomenuti da još uvek ne postoje javno dostupni izveštaji u vezi sa primenom ovog pravilnika, kao i da su svi preporučeni indikatori kvaliteta trudničke i porođajne nege i dalje isključivo kvantitativnog karaktera (poput procenta fizičkih povreda nastalih pri porođaju, procenta porođaja u epiduralnoj anesteziji i prosečne dužine hospitalizacije).
Važno je napomenuti da ne postoje javno dostupni podaci koji su razvrstani prema mestu zaposlenja, pa tako nemamo tačan podatak koliko ginekologa i babica je zaposleno u srpskim porodilištima. Pored toga, statistika prepoznaje samo zaposlene sa srednjim i višim obrazovanjem koji uključuju medicinske sestre – tehničare različitih profila, tako da nije moguće pouzdano zaključivati o broju babica unutar porodilišta. Veoma visok procenat specijalista među pružaocima usluga u okviru šire oblasti – zdravstvene zaštite žena, zajedno sa nedostatkom podataka o broju babica, ukazuje na visok nivo profesionalizacije zdravstvene nege na porođaju. To posredno ukazuje i na visoku medikalizovanost porođaja i upitnu ulogu babica, koje su u literaturi prepoznate kao ključne za kvalitet i kontinuitet nege i pozitivno porođajno iskustvo žena sa niskorizičnim trudnoćama.
Iako su ključne za adekvatnu procenu i poboljšanje kvaliteta zdravstvene nege trudnica i porodilja, studije o iskustvima žena u porodilištima u Srbiji, kao i o različitim kvalitativnim pokazateljima kvaliteta i pristupa zdravstvenoj zaštiti žena, pojavile su se tek nedavno. Međutim, važno je napomenuti da je većina studija koje istražuju iskustva žena u porodilištima u Srbiji sprovedena pre nego što se pojavila pandemija kovida-19. Samo jedna nedavna studija bavi se percepcijom kvaliteta zdravstvene zaštite trudnica i porodilja tokom pandemije kovida-19. Shodno tome, postoji nedostatak podataka o uticaju pandemije na zdravstvenu zaštitu i negu tokom i nakon porođaja, ali i nedostatak novijih istraživanja o iskustvima i potrebama žena tokom porođaja generalno.
*** Ovo istraživanje nastalo je uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija u Srbiji (UNFPA). Osnovni cilj istraživanja je da se stekne uvid u aktuelnu praksu i percepciju kvaliteta nege trudnica i porodilja iz iskustava žena u porodilištima u Srbiji tokom i nakon završetka pandemije kovida-19, kako bi se zasnovano pružile preporuke za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i nege trudnica i porodilja. ***