TRSTENIK, Srbija – Kada stariji  dobiju prostor da podele svoje znanje i iskustvo, cela zajednica ima koristi. Generacije se bolje razumeju, svakodnevni izazovi se lakše rešavaju, a znanja i veštine prenose dalje. U centralnoj Srbiji, u Trsteniku, ova ideja dovela je do osnivanja Resursnog centra za međugeneracijsku saradnju – mesta koje podstiče povezivanje, razmenu, zajednički rad i razvoj srebrne ekonomije.

Od ideje do poverenja među generacijama

„U formiranje Resursnog centra ušli smo sa određenom zebnjom i prilično skromnim očekivanjima“, rekla je Milena Turk, predsednica Opštine Trstenik. „Međutim, brzo se pokazalo da postoji iskrena spremnost i starijih i mlađih da se uključe, zajednički promišljaju aktivnosti i razvijaju saradnju.“

Opština Trstenik jedna je od tri lokalne samouprave u Srbiji, uz Pirot i Svilajnac, u kojoj je formiran Resursni centar za međugeneracijsku saradnju uz podršku programa „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“, zajedničku inicijativu koju podržava Vlada Švajcarske, a sprovodi Vlada Srbije u partnerstvu sa agencijama Ujedinjenih nacija: UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP. 

Na početku je postojala neizvesnost oko toga kakav će biti odziv i da li će se različite generacije uključiti u zajedničke aktivnosti. „Naši stariji građani poseduju bogato profesionalno i životno iskustvo koje žele da podele“, rekla je Turk i dodala da je to „veliki kapital i resurs koji Trstenik može i treba da iskoristi, posebno u trenutku kada nedostatak kvalifikovane radne snage postaje veliki društveni izazov.“

Ana Rajčić, načelnica Opštinske uprave Trstenik, dodala je da je Centar dragocen i za mlađe generacije. Kroz dublje razgovore sa starijima, mladi mogu naučiti ono što knjige i učionice same ne mogu da prenesu: životno iskustvo, radne navike i širu sliku o svetu.

Male stvari koje znače

Ideja međugeneracijske saradnje nalazi se u samom temelju Resursnog centra u Trsteniku, koji je osnovan uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), u partnerstvu sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti i Centrom za istraživanje i razvoj društva IDEAS.

„Starijim osobama je važno da se njihov glas više čuje i da imaju osećaj da se i dalje pitaju“, istakla je Rajčić.

Razgovori sa starijim sugrađanima pokazali su sa kakvim se svakodnevnim izazovima suočavaju – od kretanja kroz grad do potrebe za boljom infrastrukturom, unapređenjem digitalnih veština i drugom praktičnom podrškom u svakodnevnom životu.

„Pokrenuli smo obuke za nastavnike koji će to znanje prenositi učenicima osnovnih i srednjih škola, kako bi mladi bili osnaženi da pomognu starijima u razvijanju digitalnih veština. To podrazumeva pomoć pri korišćenju aplikacija na mobilnim telefonima, ali i savladavanje praktičnih veština poput korišćenja bankomata, kako stariji ne bi morali da čekaju u redovima za stvari koje mogu samostalno da obave kada im neko na pravi način pokaže kako“, rekla je Rajčić.

Ova jednostavna poboljšanja – mogućnost da pošalju fotografije svojoj deci i unucima, lakše kretanje kroz grad, mesto za odmor ili razumevanje korišćenja bankomata – mogu značajno olakšati i učiniti dostojanstvenijim svakodnevni život starijih osoba.

“Srebrna ekonomija” kao prilika

Važna tema koja je proistekla iz rada Resursnog centra jeste srebrna ekonomija – ideja da znanje i iskustvo starijih ljudi mogu ostati aktivan deo lokalnog ekonomskog razvoja. Ovo je posebno značajno za Trstenik, grad sa snažnom industrijskom tradicijom.

„Reč je o ljudima starijim od 60 godina, koji su u penziji, ali su i dalje vitalni, aktivni i žele da doprinesu razvoju zajednice, kao i poboljšanju privrednog ambijenta“, rekao je Dušan Erić, član Opštinskog veća zadužen za privredu. „To su ljudi sa ogromnim znanjem i iskustvom, spremni da ga podele sa mlađima.“

Nedostatak radne snage, naročito u mašinskoj industriji, dodatno je ukazao na vrednost iskusnih radnika.

„Veliki broj poslodavaca nastavlja da angažuje starije osobe i nakon penzionisanja kroz ugovorne poslove, što pokazuje njihov značaj“, rekao je Vladimir Antić, direktor Centra za socijalni rad u Trsteniku.

U tom kontekstu, stariji građani mogu igrati ključnu ulogu – pružajući stabilnost privredi i usmeravajući mlađe generacije pri ulasku na tržište rada.

„Mnogi penzionisanje doživljavaju kao trenutak stagnacije, a upravo tada njihovo iskustvo može dobiti novu vrednost za zajednicu“, rekla je Rajčić.

Približavanje podrške 

Pored ekonomskog razvoja, Resursni centar u Trsteniku fokusiran je i na to da usluge podrške učini dostupnijim, posebno ljudima koji žive u ruralnim područjima.

Jedan od ključnih planova podrazumeva snažnije povezivanje socijalne zaštite, zdravstvene zaštite i lokalnih usluga u zajednici. Antić iz Centra za socijalni rad objasnio je da će socijalni radnici biti deo mobilnih medicinskih timova koji obilaze sela, kako bi meštani mogli direktno u svojim zajednicama da dobiju informacije o svojim pravima i dostupnim oblicima podrške.

„Jedna od ključnih prednosti biće bolja koordinacija socijalnih i zdravstvenih usluga na terenu“, rekao je. „Istovremeno, to će nam omogućiti bolji uvid u njihove stvarne potrebe i da veliki deo procesa podrške i nege pokrenemo upravo tamo gde ljudi žive.“

Premošćavanje onoga što nas deli

Resursni centar radi i na jačanju osećaja zajedništva među ljudima. Aktivno se organizuju kulturne i sportske aktivnosti koje dodatno povezuju starije građane sa zajednicom.

„Vrlo je važno da postoji mesto u našoj opštini gde će da se susreću generacije i razmenjuju mišljenja i iskustva“, rekla je penzionerka Verica Gašović. „To je zaista važno i zdravo za sve generacije“, dodala je.

Osim što predstavlja prostor u kojem različite generacije mogu da se povežu i uče jedne od drugih, Resursni centar postaje snažan pokretač izgradnje jače zajednice.

„Takve aktivnosti mogu da doprinesu manjoj socijalnoj isključenosti starijih ljudi, ali i tome da kao zajednica postanemo osetljiviji jedni na druge“, rekao je Antić. „Na kraju, to nas čini humanijim društvom.“