News

Dok se pandemija širi, žene i devojke postaju sve ranjivije

20 March 2020
Tokom pandemija, žene se suočavaju sa povećanim rizikom od nasilja, gubitka sredstava za život i sa drugim pretnjama. © Unsplash / Tam Vai

UJEDINjENE NACIJE, Njujork - Dok broj zaraženih od COVID-19 raste širom sveta, vlade preduzimaju do sada neviđene mere za sprečavanje širenja virusa, jačajući zdravstveni sistem i uvodeći ograničenje kretanja. Sve ove mere pogađaju milione ljudi. Ali i u ovakvim okolnostima, kreatori politika ne smeju da izgube iz vida ranjivost žena i devojaka koja se samo pojačala tokom ove krize, navodi se u smernicama UNFPA objavljenim danas.

COVID-19, bolest izazvana korona virusom, koja se brzo proširila širom sveta otkad je otkrivena krajem prošle godine, najfatalnije ishode ima među starijim stanovništvom i osobama sa postojećim medicinskim stanjima. Još uvek su potrebni tačni i potpuni podaci razvrstani po polu da bi se shvatilo da li su i na koji način žene i muškarci pod različitim rizicima od dobijanja infekcije, mogućim komplikacijama i fatalnim ishodima.

Već sada je jasno da su žene i devojke pod drugačijim faktorima rizika koji zahtevaju hitnan odgovor.

„Epidemije različito utiču na žene i muškarce“, kaže se u novim smernicama UNFPA koje istražuju ulogu roda u razvoju pandemija. „Pandemija pogoršava postojeće rodne nejednakosti za žene i devojke i može uticati na način na koji se one leče i neguju.“


Većinu zaposlenih u zdravstvu i sistemu socijalne zaštite čine žene. Fotografija: UNFPA Iran

Žene na prvoj liniji odbrane

Žene se mogu suočiti sa povećanim rizikom izloženosti COVID-19 jer su u većoj meri  zastupljene u zdravstvu i sistemu socijalne zaštite. Oko 70 odsto zaposlenih u ovim sektorima širom sveta su žene. Mnoge od njih su babice, medicinske sestre ili rade direktno u zajednici, što znači da se one nalaze u prvim redovima odbrane od bilo koje epidemije.

Rizici kod žena i devojčica povećavaju se takođe i ako zdravstveni sistemi preusmere sredstva namenjena finansiranju usluga zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja za  odgovor na epidemiju.  

Seksualno i reproduktivno zdravlje često biva zanemareno u kriznim situacijama, iako su ženama i dalje potrebne usluge i sredstva za planiranje porodice, menstruaciju, trudnoću i porođaj. Već vidimo da su zdravstveni sistemi primorani da preusmeravaju osoblje i resurse na usluge hitne zdravstvene zaštite. Za žene koje su trudne i kojima su potrebne redovne zdravstvene usluge, ovo je posebno zabrinjavajuće vreme. Potrebne su mere kojima bi se zaštitile žene u antenatalnim, neonatalnim i postnatalnim odeljenjima, navodi se u UNFPA smernicama.

Trudnicama je takođe potreban pristup pouzdanim informacijama i kvalitetnoj nezi.

„Do danas nema dokaza da su trudnice izložene većem riziku od COVID-19 ili da ispoljavaju drugačije simptome,“ izjavila je izvršna direktorka UNFPA, dr Natalija Kanem. „Važno je osigurati da sve trudnice kod kojih postoji sumnja ili kod kojih je potvrđena infekcija COVID-19, i dalje imaju pristup celokupnom spektru kvalitetne zdravstvene zaštite. Trudnice sa respiratornim bolestima moraju se tretirati kao najveći prioritet zbog povećanog rizika od negativnih ishoda. "

Rizik od nasilja, uticaj na sredstva za život

Pandemija je stvorila i neke druge pretnje koje prevazilaze rizik od infekcije. Prethodna iskustva u epidemiji dokazuju nam da su žene i devojčice posebno ranjive.

Tokom epidemije Zika 2015-2016, žene su bile suočene sa brojnim preprekama u zdravstvenoj zaštiti zbog nedostatka autonomije u odlučivanju i ponašanju u vezi svog seksualnog i reproduktivnog zdravlja, neadekvatnog pristupa zdravstvenim uslugama i nedovoljnih finansijskih sredstava. Za vreme epidemije ebole u ​​zapadnoj Africi 2014-2016, žene su bile u povećanom riziku od zaraze zbog svoje dominantne uloge negovateljica i zdravstvenih radnica.

Danas bi pandemija korona virusa mogla značajno da ugrozi finansijske resurse žena: zatvaranje škola povećava teret brige o porodici i on obično pada na žene, dok ograničenje kretanja posebno pogađa uslužne delatnosti i neformalni rad u kome su većinski zastupljene žene.

Stres koji nastaje u ovakvim situacijama takođe može povećati rizik od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja. Ekonomski efekti epidemije ebole, na primer, doveli su do povećanog rizika od seksualne eksploatacije žena i dece. U ovom trenutku,  kada se porodice suočavaju sa pojačanim tenzijama, finansijskom nesigurnošću i drugim pritiscima, žene i devojčice postaju sve ranjivije.

UNFPA poziva kreatore politika da promisle o rodnoj perspektivi prilikom planiranja odgovora na pandemiju. Takođe, poziva zdravstvene sisteme da budu spremni da prepoznaju i pruže podršku preživelima rodno zasnovanog nasilja.

„Oni koji iskuse rodno zasnovano nasilje moraju biti zaštićeni i mora im se obezbediti pristup zdravstvenim uslugama čak i uslovima karantina,“- izjavila je Aime Santos, savetnica za rodna pitanja UNFPA koja radi na Filipinima, gde organizacija sarađuje sa zdravstvenim službama koje odgovaraju na pandemiju.

Radimo zajedno

Sve ranjivosti pogoršavaju se u vanrednim situacijama. „Za skoro 48 miliona žena i devojaka, uključujući 4 miliona trudnica, za koje je UNFPA identifikovao da postoji potreba  za humanitarnom pomoći i zaštitom u 2020. godini, ove potrebe biće povećane usled izbijanja pandemije COVID-19 “navodi se u smernicama. Smernice takođe pozivaju da se u humanitarnim akcionim planovima vodi računa o potrebi da se odgovori na pandemiju.

Pored zalaganja za poseban osvrt na potrebe žena i devojaka i kreiranje rodno osetljivih mera u odgovoru na pandemiju, UNFPA podržava pogođene zdravstvene sisteme širom sveta.

U Kini, UNFPA je distribuirao higijenske maramice i pelene za odrasle, uključujući za starije osobe, kao i zaštitnu opremu za zdravstvene radnike. U Iranu, UNFPA je obezbedio  zalihe poput maski, dezinfekcionih sredstava i rukavica za zdravstvene radnike. Na Filipinima, UNFPA je nedavno obezbedio zaštitnu opremu - uključujući kombinezone za zdravstvene radnice i radnike, haljine dugih rukava, štitnike za lice, naočare za oči, kecelje, prekrivače za glavu i obuću. Pre toga, UNFPA je  distribuirao pomoć u vidu toplomera i hirurških maski.

„Neophodno je da danas podržimo [Odeljenje zdravlja] i sve heroje ove zemlje - sve ljude koji rade u zdravstvenom sektoru i koji rizikuju svoje zdravlje i sigurnost da odgovore na ovu vanrednu situaciju. Oni moraju biti zaštićeni od infekcije ", rekao je dr Džozef Mišel Sing, UNFPA zdravstveni ekspert na Filipinima.